Leta

Izvor si glasovit, nevesto bez glasa,
hordama što delaš, starinskoga konca,
po sjaju si bleda, izumrla rasa
Bogova, u tvari veštičijeg lonca.

Veličane vode, blatnjave i crne,
dugokosa neman, okrutnosti čedo,
devičanski veo steže oštro trnje,
a pod njime blista čelo smrtno bledo.

Napija se tobom sestra jadne
sumnje, i kosturi drevni što iznova gaze,
preko modrih kapi reke tvoje hladne,
na grudima tvojim što zaborav paze

Klanjam ti se biće praiskonskog sjaja,
ti pijančev druže, koji pečal guta,
ti otrovu plavi zabravljenog raja
anđela što izgnan, plače srca ljuta.

Ana Magda