Grme plotuni vazduh cepaju
tenkovi gaze zemlja drhti,
rafali sevaju duše kidaju
strah,strah,trese kosti.
Vapaji,urlici u krvavom blatu
agonija polja smrti para uši,
grlim pušku brojim svaku granatu
u znoju drhtim strah me guši.
Iskolačene oči nestaju u praznini
smrt vreba diše za vratom
tonem u ludilo sa svakom minutom,
sve gori,nebo tutnji,nema života
u paklenoj kotlini.
Strah,strah,i put ka
krvavoj giljotini.
(Прочитано: 28 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 805.540 пута)
