Први септембар

Стално ми мисли лете
ка првом септембру две хиљадите и једанаесте
кад смо се упознали
и имена једно другом сазнали.

Као сад да гледам кабинет хемије
можда нам судбина заједничка није
ал беше леп са тобом тај осми разред
седели смо заједно, последња клупа средњи ред

Када би на часу без везе рекла нешто
ја сам стајао иза твојих речи вешто
бранећи те у последњем минуту
знам те насмејану, знам и љуту.

Толико сам те заволео тог првог септембра
да те никада заборавити не могу, ти си та
која ми живот чини лепшим из дана у дан
иако ниси са мном, ти улепшаваш ми сан.

Аутор: Sead Vejsilović

Поштовани, Ја сам Сеад Вејсиловић, рођен сам у Косовској Митровици 1997 године. Детињство сам провео у мом родном граду, сад тренутно живим и радим у Новом Пазару. Волим писати поезију, ту сам нашао смирај од свог зла које се дешава у свету а и код нас! Види све чланке од Sead Vejsilović