Добродошли!
Загрли ме ноћас.
Без ријечи. Као да грлиш задњи пут.
И ћути. Само ћути. Сувише гласна
је ова душа.
Хладно је, загрли ме,
сакриј од свјета у крилу своме,
само ноћас, иди сутра.
Ја нећу, не смијем да волим,
само ме загрли, и ћути.
Хладно је. И хладноћа је
попут грмљавине гласна.
Све је мутно, само твоја рука
је свјетла. Свјетла и јасна.
2008.
Pade tama kad joj vreme nije,
buknu vatra bez plama i žara,
vešto Sizif svetu tajnu krije,
laže ljude, laže gospodara.
Pada kiša a njiva nam suva,
nema vode, presušila reka,
od pastira zli vuk ovce čuva,
puno ljudi a nigde čoveka.
Beloj čaplji sasekoše krila,
suzom kvasi suve četinare,
a na nebu gde je nekad bila,
sada slabi vrapci gospodare.
Čudna pesma još čudniji ljudi,
zašto Sizif još živi u nama,
Bože svetu dobrotu probudi,
neka ljubav poteče venama.
autor
Jovica N. Đorđević