Tebi na dar – Snežana Popović


Tebi na dar

Tebi na dar, ispevaću pesmu ovu,
da umesto mene dodirne te kao žar.
Poželećeš da poljubiš usne moje,
crvene i sočne kao zreli nar.

Zamisli da si ptica, ne dam nebu da nam bude granica.
Tvoja sam ohola ali mila i jedina kraljica.
Šaljem ti bezbroj rođendanskih svećica.
Oduvaj ih sve i zamisli more željica!

Stihom te privijam u rođendanski zagrljaj.
Da osetiš da nisi sam iako tamo daleko nije tvoj zavičaj.
I što bi ti rekao, više ne namilaj,
Opusti se i uživaj, kao sunce mi zasijaj!

I ništa više nije važno, kad volimo se snažno!
Prave ljubavi odbacuju sve što je lažno.
Raduju se, luduju i igraju na kartu nežno.
Ma neka će i ovde biti snežno,to je valjda neizbežno.

Tebi na dar, želim ti da ostaneš uvek car!
Gospodar dobrote, pobednik tame, moj Cezar.
Jer nije ovo bilo koji dan, mnogi ga zovu divan dan.
A ovo je poklon tvoje Kleopatre tebi za rođendan!

Настави са читањем “Tebi na dar – Snežana Popović”

ЗА ,,КРУШЕВАЦ“ – Андреја Ђ. Врањеш




ЗАПАЖАЊЕ

Када се загледа у живот у тренутку
му се учини,

да су му радост отели они који не
знају да се радују.



ЕЛЕГИЈА  БРАТУ

Тврдо спавај док рат пламти,
ако се пробудиш,
неки  ће ти пушку дати,
нећеш хтети, ни желети,
после ћеш се у бол клети.
Када метак тамо оде,
од тамо се други врати,
веруј мени, јер знам страдно,
јер знам гадно,
 жалосно је,
од где ко је, о где да је,
 мораш знати.
Зато спавај,  док рат траје,
сањај како расту влати.


Настави са читањем “ЗА ,,КРУШЕВАЦ“ – Андреја Ђ. Врањеш”

Четврта промоција књига: “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” и “ДИВЉАКУША” овога пута у Крушевцу

Јасмина Димитријевић, чланица нашег сајта www.poezija.rs је баш активна. Она је организовала већ четврту промоцију своје две књиге: “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” и “ДИВЉАКУША” овога пута у Крушевцу, у Крушевачком позоришту и то 25.12.2021. године у 12:00 часова..

Зодовољство нам је јер је књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” аутора Јасмине Димитријевић и Данице Димитријевић Петровић објављена у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу…

ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА

Сви по некада добијемо инспирацију.
Дође време када нам се пише.
Тако се и рађају све наше песме.
Неке мало боље, неке мало више.

Свима се по некад јави клик у глави.
Кад добије жељу да почне да ствара.
Па и ако песма није тако добра.
То не треба никада да те разочара.

Свака песма има свога читаоца.
Једноме се једна свиђа, другом нека друга.
Омиљена песма некоме је лоша.
Немој да те зато обузима туга.

Моје песме настају у првом трамвају.
Тад добијем жељу да најлепше пишем.
Нека одмах засија у светлости дана.
Неке се не роде јер их одмах бришем.

У трамвају путници док по мало дремају.
Мени се у глави идеје родиле.
Оловку у руке па све брже пишем.
Песме из трамваја тако су настале.

© Јасмина Димитријевић

ЗАЈЕДНОСа нама кроз дане
Са нама кроз ноћи
Делимо осмех људима
Јер једном ће и то проћи.Кроз тугу и смех
Сузе и срећу
Не остављамо нашу
Породицу највећу.

Јер сви смо ми људи
Води нас срце јунака
А имамо породице
Које се боје мрака.

Уместо светла
Свећа тиња
У загрљају свом
Мама држи ћерку и сина.

Не брините децо
Постоје добри људи
Све док су уз нас
Наша нада се не губи.

С љубављу и вером
Молим све вас
Помозимо овим људима
Јер они верују у нас.

© Даница Димитријевић-Петровић

 

Настави са читањем “Четврта промоција књига: “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” и “ДИВЉАКУША” овога пута у Крушевцу”

ХЕЈ МЕСЕЧЕ *Драгојло Јовић

 

ХЕЈ МЕСЕЧЕ

Котрља се Месец жути
Низ клисуре и равнице
Испод скута тајне крије
Ко пијанац своју флашу
Из које се туга пије.

Месец је крадљивац стари
Од вајкада светом скита
Док све види и све чује
За савет га путник пита.

Којим путем сад да пођем
Хеј месече, лоло стара
Отправи ме, покажи ми
Где ми ноћас драга спава.

Да је видим бар још једном
И пољубим очи снене
Да јој кажем да ми треба
Њена рука, усне њене.

Да не одем без поздрава
И без макар две три речи
Нека чује да душу ми
Може она да излечи.

Сад кад године су
Однеле живота део
Ти месече добро знадеш
Да волех је живот цео.

А живот ко’ тиха река
Мало мисли на човека
На жеље нам скромне, мале
Сада прошле и нестале.

Хвала теби месечино
Што ми живот цели пратиш
И кад све рачуне сведеш
Опет нећеш да наплатиш.

Само твој се шапат чује
Нека живот даље тече
У времена многа, дуга
Залуталим светлост треба
За времена тежа, друга.

Ајд месече друже стари
Ти љубави мојој кажи
Да сам добро, да ме има
Па и о њој када пишем
Тад је модра месечина.

Драгојло Јовић