ОСТАДЕ ЧОВЈЕК – Божидар Новокмет


ОСТАДЕ ЧОВЈЕК

На крају једног почетка бједног
у брлогу бједе, осјећања својих
са сјеверне стране, негде на маргини.
ко пијан – без чаше, у својој тишини
остаде човјек да гази довјек,
пругом живота, трасом неимара
ко клошар за срећом, коју стићи неће
изван возног реда без скретничара

Остаде човек, да пати довјек
ко соко сиви, без своје горе,
ко жедан без воде,
ко роб без слободе.
Остаде човјек, а жена оде!

Настави са читањем “ОСТАДЕ ЧОВЈЕК – Божидар Новокмет”