ХЕЈ МЕСЕЧЕ *Драгојло Јовић

 

ХЕЈ МЕСЕЧЕ

Котрља се Месец жути
Низ клисуре и равнице
Испод скута тајне крије
Ко пијанац своју флашу
Из које се туга пије.

Месец је крадљивац стари
Од вајкада светом скита
Док све види и све чује
За савет га путник пита.

Којим путем сад да пођем
Хеј месече, лоло стара
Отправи ме, покажи ми
Где ми ноћас драга спава.

Да је видим бар још једном
И пољубим очи снене
Да јој кажем да ми треба
Њена рука, усне њене.

Да не одем без поздрава
И без макар две три речи
Нека чује да душу ми
Може она да излечи.

Сад кад године су
Однеле живота део
Ти месече добро знадеш
Да волех је живот цео.

А живот ко’ тиха река
Мало мисли на човека
На жеље нам скромне, мале
Сада прошле и нестале.

Хвала теби месечино
Што ми живот цели пратиш
И кад све рачуне сведеш
Опет нећеш да наплатиш.

Само твој се шапат чује
Нека живот даље тече
У времена многа, дуга
Залуталим светлост треба
За времена тежа, друга.

Ајд месече друже стари
Ти љубави мојој кажи
Да сам добро, да ме има
Па и о њој када пишем
Тад је модра месечина.

Драгојло Јовић