ОСМЕСИ… И… – Љубодраг Обрадовић

ОСМЕСИ… И…

На лицу осмех, у срцу жар,
дуго одвојени корачамо.
У новим почецима је чар
и ми од те ватре дрхтимо.

Ја драга варам себе,
ти своја осећања.
Од љубави ми смо далеко,
а жеља у срцима одзвања.

И онда поврљамо траву,
откривајући све тајне тела,
а сутра, окренућеш главу,
као да ме никад ниси видела.
Настави са читањем “ОСМЕСИ… И… – Љубодраг Обрадовић”

ПАРАЛЕЛЕ – Андреја Ђ. Врањеш

ПАРАЛЕЛЕ

Доброта грли доброту,
свуд уоколо драма,
птица мала би летети хтела,
ал не зна куда, у какав свет,
тек се излегла, мала,
a већ живот замутио лет. Настави са читањем “ПАРАЛЕЛЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

KРОЗ МРКЛИНЕ – Андреја Ђ. Врањеш

KРОЗ МРКЛИНЕ

Није изненађење што Чедо Недељковић писац старије генерације на српској литерарној сцени пише свој најновији роман ,,ПОКАЈАЊЕ“.

Описујући окружење у недоба у којем се отимамо разноликом, ружном он у фокус ставља љубав кроз призму аморалног, када је мало у друштвеним превирањима остало егзистенцијално нормалног. Позабавивши се овом не радосном темом аутор приказује корелацију између мушкарца и жене у лавиринту безизлазу, узимајући пример амбициозног универзитетског професора, али истовремено и надареног Арсена Мутића у којем вешто гради лик који осим каријере користи углед и шарм, не би ли се допао женском свету, приказујући се потезима које повлачи у различитим приликама женскарошом који жене препознаје пежоративно речено као јефтину робу. Писац се интимно с горчином противи постојећим стањем у друштву, он жали, скреће читаоцу пажњу на трагику тренутка којег имамо као реалност. Главном јунаку романа Мутићу чије презиме има асоцирајући призвук човека мутиводе приступа аналитички детаљно, проничући у његову психичку раван као што чини универзално са свим ликовима.Он списатељски тежи, инклинира ка хуманим вредностима.
Настави са читањем “KРОЗ МРКЛИНЕ – Андреја Ђ. Врањеш”