ЈОШ ВИШЕ ЖЕДАН – Радомир Андрић

ЈОШ ВИШЕ ЖЕДАН

Како је понекад лепо
бити сумануто слободан
када сви слично мисле
а не смеју гласно рећи
да праве слободе
нигде довољно нема

Како је срећна рука
која без страха
изврће освојену
поетику и гради
нову школу на месту
дуго трошених идеала

Како је старцу када
поподне шетајући
по парку макар
само за трен у очима
насмејаног дечака
препозна себе самог
полетелог ко зна куда
без компаса и без крила

Како је узбудљиво
брате мој када одједном
скочим у бунар песме
и изроним на другу
страну још више
жедан и опседнут
неутолном чежњом
за слободом

Настави са читањем “ЈОШ ВИШЕ ЖЕДАН – Радомир Андрић”

СПОЗНАЈА – Душан Комазец

При светлости слабој „бакљи” које трну,
бос по влажној земљи, смеран као туга
промиче полако, док на земљу црну
месец баца пруге, к’о да му се руга.

Прекрилио поље дах ветрова ледних,
мокар мирис жбуња, магле из даљина.
Прошлост вришти, бежи и од непрегледних
тумарања стаје. Све прекрива тмина.

Пред моштима вечних душа се отвара
спознајом живота што руди к’о тама,
па се на „ пут” спрема док даљине пара
лелек тужне горе, јер остаје сама.

Кад утихне живот са престола кајних
и када се душа немирна запути
небеском пространству ливада бескрајних,
занемиће ветар. Дах вечности слути.

СЈАЈ МИСЛИ – Зорица Арсић Мандарић

СЈАЈ МИСЛИ

Моје су истине прошле,
нечије ће тек сутра …
Свему што промишљаш,
гласови су тек гости,
али док бираш тренутак
и одмериш се, изнутра,
већ ти промакну збори
достојни мислености!

Пра-реч суштине
негде заостане –
увек се чини – мисао
је недоречена:
доживљају и осећању
реч не пристане,
као венцу латица,
с ума одвојена.

Таква латица
песника стисла!
Све страсно ради
на погон смисла,
пропиње се и хвата
сјај мисли!
А сјај је неухватан …

Настави са читањем “СЈАЈ МИСЛИ – Зорица Арсић Мандарић”