Дан: 10. децембра 2021.

СТАРА ВОДЕНИЦА – Јасмина Димитријевић и Мирослав Стојадиновић

 

 

СТАРА ВОДЕНИЦА

 

У сени врба од јутра клопара,
вековни  точак окреће Морава,
успомене чува од заборава.
једна несрећна воденица стара.

Воденицар стари у углу дрема,
сећа се својих младалацких дана,
сад му на срцу само болна рана
што више жита воденица нема.

Спомен к`о мена на минуле дане
а чинило му се ко да беше лане,
док чекаху мливо до зоре ране
крај топла огњишта , ноћи бесане.

И све до јутра док зора заруди
чекетало веселе ноте гуди.
Уз ибрик ракије смеју се људи
напољу док јутро бележи студи.

У сени врба и даље клопара,
ал` оста пуста воденица стара,
још верни мачак са њим разговара
не чује се глас нових помељара.

Настави са читањем “СТАРА ВОДЕНИЦА – Јасмина Димитријевић и Мирослав Стојадиновић”

KAD KAŽEM DA TE VOLIM Ljiljana Tamburić

Kad kažem da te volim

Sedimo zaneseni na brzoj vrtešci sreće
Oko nas lampioni a svet se ludo okreće
“Volim te!” vičem ti na glas i nadjačavam buku
Letim pod nebom k’o oblak dok tražim tvoju ruku…

Kad kažem da te volim to nisu samo reči
To ima neku jačinu i značaj mnogo veći
Time rastačem dušu do najsitnijih kristala
I točim ti vrelu magmu iz tek puklog vulkana

Kad kažem da te volim to je toliko snažno
Sve što se život zove manje postaje važno
Diže me među sazvežđa i u orbitama vije
Boji ćelije moje i sve što bojeno nije…

Volim te – znači da umom vladaju nebeske sile
Rajska se vrata šire, tamo me unose vile
U očima trepere zvezde da te ozvezdam njima
Usnama ljubavnu pesmu pevušim anđelima…

Volim te – reči što same, kažu se u nekom transu
U njima leže zvuci i boja što nema nijansu
To znači da ljubav moja samo za tebe važi
Niko na ovom svetu od tebe nije mi draži…

Volim te – nema zamenu il neki rok trajanja
Volim te – ima primanja i beskonačna davanja
Reči se ne kažu tek tako da se tek nešo kaže
Jer one znače ljubav, koja ne ume da laže!

Sedimo zaneseni na brzoj vrtešci sreće
Oko nas lampioni a svet se ludo okreće
“Volim te!” vičem ti na glas i nadjačavam buku
Lebdim pod nebom ko oblak dok tražim tvoju ruku…

Ljiljana Tamburić

ПОСЛЕ МНОГО ГОДИНА – Драгојло Јовић

ПОСЛЕ  МНОГО  ГОДИНА

После много година и лета
Низ чаршију моја драга шета
Кад се очи сретоше сред града
Као  некад  пробуди се нада.

Да ћу опет виђати је често
Под месецом жутим на скровито место
Па кад руке крену ка њеноме стасу
Чујем  тихи шапат у њеноме гласу.

Да никада није престала да тражи
У сваком човеку црте мога лика
На посебном месту у свом новчанику
Пожутела стара стоји моја слика.

Да ли ја то сањам ил’ ме клетве стижу
Па очи ме драге прогањају свуда
Зашто не застанеш и било шта кажеш
Реци шта год хоћеш, ал’ немој да лажеш.

Настави са читањем “ПОСЛЕ МНОГО ГОДИНА – Драгојло Јовић”

HAIKU novembar 2021.

HAIKU novembar 2021.

 

Hladno predveče
magla u boji vrane ~
anđeo plače

—

Ružu u cvatu

dotiče ruka nežno ~

druga makazom

….

Sa žutog lista

šest sedam kapi kiše ~

nad mutnom barom

—-

Kakva tišina ~
hladno predveče čeka
gong vetra o san

—-

Nebo je tamno

i šuma i livada ~

iz zvezde svetlo

Настави са читањем “HAIKU novembar 2021.”