***
у полумраку
пружа руке звездама ~
из облака хор
нико се не помера
само очи играју
© Марина Адамовић
Месец: септембар 2020.
СВЕТ СОНЕТА
СВЕТ СОНЕТА
Дароваћу Ти сонете, стихове и риме
уплешћу их можда и у венац као завет
акростих сваки биће Твоје име
у магистралу саградићу наш свет
У њему ће бити скривене све наше тајне
живећемо живот без злих слутњи и страха
звезде ће бити као оне из младости – сјајне
ноћи пуне жељених снова и слатких уздаха
Можда је то мало спрам изгубљеног века
али сачуваћу делић онога што гајих за нас
у дубинама душе, да нас успомена чека
кад Бог буде рекао: дошао је твој час.
Не тугуј, вечност ћу осликати као пролеће
а кад дође Твој час, као Звезде засјаће свеће
да искажу сву тугу и у вечности део среће
Дуле Пауновић Мајданпек
27. септембра 2020. год.
ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Аудио промоција књиге Љубодрага Обрадовића
ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО
Јовану Дашићу
Ново је доба, све се тако брзо мења!
Зашто и ти пoлетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.
Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима,
одлети у свој виртуелни свет мали.
Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?
Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.
Обриј главу,
снове потисни.
Урежи крст на чело
и слободно врисни!
Нек урлик заледи васиону,
нек пукне зора.
Ти ниси још на том броду,
али укрцати се мораш.
Обуј чизме црне,
обуци кожно одело
и кад ти срце утрне,
гас стисни смело.
Harley Davidson Cosmic Starship
нек се пропне, провалије нек избледе.
Судбину кроте они,
који своје срце следе.
Окрени се око себе:
Са сновима пустим
живот ти у тачку измиче.
Зато смело у будућност крени…
Спокој кад жудиш,
друго те и не дотиче.
Нека ти девојка руке око паса обавије,
додир дојки нек’ ти страст пробуди.
Да са њом љубав откријеш,
одјезди у космос, далеко од људи.
Да се осетиш божанствено,
у пустињи нађеш своје зрно…
Црно или црвено,
црвено или црно?…
© Љубодраг Обрадовић
Љубодраг Обрадовић и Јован Дашић
Настави са читањем “ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Аудио промоција књиге Љубодрага Обрадовића”
DAR DALEKOG SNA – Mirko Popović
gledaš s prozora zamišljaš trag
zelenog autobusa koji dugo stoji
pred ulazom u blagi kovitlac kiše
što te uspavljuje daljinama
napustio bi prozor pustio bi da rastu
uzbuđujuće slike daleko izvan tebe
ali nejasno osjetiš kako srazmjerno
bubrenju kišnih kapi što klize
niz prozorska stakla i u tebi raste
neshvatljiva radost
pogledom se uljuljkano i ne htijući
vratiš slici zelenog autobusa
koji se izgubio u ravnici
tamo gdje već cvjeta jedno proljeće
s dalekim usamljenim ugodnim
vjetrom u ravnicama
Птице веснице
ПТИЦЕ ВЕСНИЦЕ
Зашто се лепота ведре ноћи тихо своди
док птице веснице снивају на мутној води
оне исте птице из срећних дечачких дана
као да ми шапћу: можда зацели ова рана
Знају оне а знам и ја да она зацелити неће
да ће она и ране нове постајати веће, веће…
и зјапиће на крају пута као празан гроб
за мене ваљда јер смртан сам, само Божји роб
Спавајте, спавајте птице пред вама је пут дуг
чека вас тежак и опасан лет, далеко је југ
далеко, далеко је гнездо, што га тамо свисте
С пролећа када се вратите, ако вам не махнем
не будите тужне, прилегао сам да предахнем
мислио сам тако… пролећне зоре остаће исте.
Дуле Пауновић Мајданпек
25. септембра 2020. год.
БАЛЕРИНА – Снежана Обрадовић
БАЛЕРИНА
Срце је моје балерина,
носи га музика лагана, фина.
Уздах му сваки пируета
њихана тобом на крај света.
Слути те сваки увежбан покрет
Именом твојим направи окрет.
Па се увија, стеже, на прстима хода,
да те не изда. Да те не ода.
Театар му цело небо, све звезде.
Публика мисли што маштом језде.
Ритам му музика твога гласа,
Предано се увија, плеше, таласа.
Себи те зове, прави ти наклон.
У сваком покрету гради заклон.
Да те угнезди, скрије од света,
док балерини корак процвета.
Рањива стопала, по сцени клизе.
Рана им тајна што безумно гризе.
Крвари, стеже, изазива стрес,
за вечну тајну и створен је плес.
БАЛЕРИНА – Ирена Обрадовић
БАЛЕРИНА
Живиш на безброј плавих звезда
и имаш много разних живота
а све их истом чежњом освајаш
и дајеш им несебично толико лепота.
У свим димензијама
сваким делићем своје снаге
живиш наслућене мисли
пушташ осећаје да преплаве неосетно
твоје високо небо плаветно.
Са Фениксом у роду
плешеш живот свој
тражећи врело себе
и неосвојиву слободу.
Када застор на позорници падне
када заврши се драма
ти и даље играш животну игру
до краја душом предана.
PAMTIM – Mirko Popović
pamtim ga
ali otvaram albume
da se uvjerim je li on
ikada postojao ili postoji
samo priča plava velika čarobna
ostala u slikama morskim
iz kojih je izranjao i koje su se
za njim bučno sklapale
pamtim ga
govori majka imam šest
ili sedam godina i šutim
kao i danas dok njene
razvezujem riječi tražeći ga
kako uspravnim hodom
silazi u dubine okrenute
neprebrojivim zvijezdama
Наше две чланице Јасмина Димитријевић и Марија Најтхефер Попов представљају српско песништво у Египту
Данас сам добио од Јасмине Димитријевић следећи допис и част ми је да га објавим на нашем сајту: “Још један од доказа колико наше удружење има квалитетних песника је и тај што наше две чланице Јасмина Димитријевић и Марија Најтхефер Попов представљају српско песништво у Египту. Наиме, познати и признати египатски песник и књижевник Ахмед Моссад објављује на својој песничкој академији енциклопедију песама многобројних песника из целога света. Између осталих песника, из Србије је одабрао по три песме од Јасмине и Марије, што је част и понос и за Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу”.
БАЛЕРИНА – Јасмина Димитријевић
БАЛЕРИНА
Може ли патња да буде већа
Пита мајчино срце тужно
И где се скрила њезина срећа
Ко ми то шаље збивање ружно?
Гледа у таму смркнута лица
Од драгог Бога одговор чека
Зашто је болна моја девојчица
И зашто за њу нема лека?
Плакала је мајка над својом судбином
А кћерка је хтела осмех да јој врати
Гледала је мајку са нежном милином
Загрли је нежно, да јој тугу скрати.
На прстиће стала као балерина
Заплесало чедно, то болесно дете
Хладни патос собе, постао је бина
Побећи је хтела од судбине клете.
Ту чаробну игру гледала је мати
Као да је време у тренутку стало
Насмеши се мајка престаде да пати
Гледала је срећна своје чедо мало.
Обе беху свесне овог тешког трена
Који само игра улепшати може
И казаше сложно девојка и жена
За трен ове среће, хвала теби Боже.
© Јасмина Димитријевић