Дан: 25. септембар 2020.

DAR DALEKOG SNA – Mirko Popović

gledaš s prozora zamišljaš trag
zelenog autobusa koji dugo stoji
pred ulazom u blagi kovitlac kiše
što te uspavljuje daljinama

napustio bi prozor pustio bi da rastu
uzbuđujuće slike daleko izvan tebe
ali nejasno osjetiš kako srazmjerno
bubrenju kišnih kapi što klize
niz prozorska stakla i u tebi raste
neshvatljiva radost

pogledom se uljuljkano i ne htijući
vratiš slici zelenog autobusa

koji se izgubio u ravnici

tamo gdje već cvjeta jedno proljeće

s dalekim usamljenim ugodnim

vjetrom u ravnicama

 

Птице веснице




ПТИЦЕ ВЕСНИЦЕ


Зашто се лепота ведре ноћи тихо своди
док птице веснице снивају на мутној води
оне исте птице из срећних дечачких дана
као да ми шапћу: можда зацели ова рана

Знају оне а знам и ја да она зацелити неће
да ће она и ране нове постајати веће, веће…
и зјапиће на крају пута као празан гроб
за мене ваљда јер смртан сам, само Божји роб

Спавајте, спавајте птице пред вама је пут дуг
чека вас тежак и опасан лет, далеко је југ
далеко, далеко је гнездо, што га тамо свисте

С пролећа када се вратите, ако вам не махнем
не будите тужне, прилегао сам да предахнем
мислио сам тако… пролећне зоре остаће исте.


Дуле Пауновић Мајданпек
25. септембра 2020. год.

БАЛЕРИНА – Снежана Обрадовић


БАЛЕРИНА

Срце је моје балерина,
носи га музика лагана, фина.
Уздах му сваки пируета
њихана тобом на крај света.

Слути те сваки увежбан покрет
Именом твојим направи окрет.
Па се увија, стеже, на прстима хода,
да те не изда. Да те не ода.

Театар му цело небо, све звезде.
Публика мисли што маштом језде.
Ритам му музика твога гласа,
Предано се увија, плеше, таласа.

Себи те зове, прави ти наклон.
У сваком покрету гради заклон.
Да те угнезди, скрије од света,
док балерини корак процвета.

Рањива стопала, по сцени клизе.
Рана им тајна што безумно гризе.
Крвари, стеже, изазива стрес,
за вечну тајну и створен је плес.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Снежана Обрадовић”