ZAPISANI PUT-Miroslav Krnjeta

Suđeno mi da ti dođem na prag
vodilo me srce slušao nepoznati trag,
zapisano da gazim šume i proplanke
čuo za tebe ispod zelene kruške.

Nisam ti pružio ruku,nisam te upoznao,
glas sam ti čuo,sliku gledao,
odlutao zamišljeno do šumske česme
gde je srce u noći drhtalo od pesme.

Zašto se stidiš svoje lepote
kriješ oči od moga pogleda,
strah od ljubavi je najteža osuda
pogledajmo se neka puknu ledene sante.

Daleko si,daleko u šumskom cveću,
gde bistra reka i vodenica grle zaljubljenih sjaj,
želeo bi sa tobom da poljubim sreću
probajmo čašu ljubavi bar jedan gutljaj.

КРСТ – Дуле Р. Пауновић


КРСТ

Нама, смртницима, рођењем Он – Творац
уз живот досуди и крст да носимо:
неком већи, неком тежи или претежак…
као Нама под што трпимо са вером и надом.

Питаш се: ко сам и шта сам ја сада
да ти уместо Творца дарујем мали крст
дрвен, неугледан, купљен, на изглед -јефтин
и да верујем уњгове моћи и чудотворност ?

Ма шта да се питаш у овом трену
знај да душом, срцем, умом… верујем њега
исто толико верујем и у Тебе, због оне искре
што тиња у тамним дубинама Твоје душе.

И носи га око гуше и срцу са поносом,
пољуби га, стисни уз груди пре починка
и ја ћу твоју топлину и веру као своју доживети
јер крсту су Наша вера, нада, спасење…љубав.

© Дуле Пауновић

Мајданпек, 2. септембра 2020. године