Kad utihnu zeleni tramvaji
Naše mladosti
Svratim u aleju na Keju pet
Radi pića i kasnoga sata
Nazdravim sjenama
Staroga društva, šapatu
Nepresušnih moći
Njenih usana
Nazdravim noćnom ambisu
I pustolovinama
Koje vjerovaše u snagu
Preusmjeravanja
Zemljine putanje
Дан: 22. септембар 2020.
САЊАЛИЦА – Јована Живковић
САЊАЛИЦА
Како тако лаким кораком балерине
На једној се нози врти
Као да јој живот о њој виси
А она сања ли сања
У вртлогу заноса
Кроз облаке се пробија
И тако лако се савија,
Доводи ме у њене маште,
И ко нитима својим рукама
Нову причу плете,
Једним покретом сваку ноту осети,
Блиставости ли виолине која само
по њој свира,
Чаробне прашине коју само она дира,
Чини се живом, недодирљивом,
Приближиш ли се чини се пашће, али
Корацима попут облака можеш је
осетити нежно,
Ал’ она се држи на концу утехе,
Као да јој живот о њему виси,
И рукама плете њену мрежу снова.
©Јована Живковић,
Ученица II-5 средње
економско-трговинске шкoлe,
правни техничар
БАЛЕРИНА – Душан Комазец
БАЛЕРИНА
К’о вапај несташног ветра који буди
утихнути одјек чулних теревенки
разигран к’о лахор плес нестварних сенки
извори се с’ дахом светла које руди.
У одори нежној, гипка попут прућа
покретом изнуди безвремље, јер мами
дремљиве погледе времешних у тами.
Отима им давно пренута сванућа.
Опчињени блудно беличастим велом
што просторе нове пируетом стече,
похотни којима жар се не дорече
уздишу за њеним вретенастим телом.
Девојка ил’ лабуд, питање је јасно,
ал’ сваки одговор недоумље нуди.
Тренутак промисли вео прекри худи
жуборења чежње што заруди страсно.
На престолу сама, попут нежног крина
сазвучјем покрета дочарава дугу,
док под плаштом белим можда скрива тугу,
јер је само једна нема балерина.
© Душан Комазец