ДОК СЕЋАЊЕ ТРАЈЕ


ДОК СЕЋАЊЕ ТРАЈЕ

Тамница…
без зидова
без решетки
без чкиљавих прозора
тињавог светла свећа
без врата
капије
чувара

Душа
празним ходницима лута
од ћелије до ћелије
… све је пусто

У безнађу
суза се слила
па пригушени плач
тихи јецај
па урлик који се пролама
и постаје мук

Једнога дана…
тамница ће се срушити
тек некоме
остаће бледо сећање

А душа
та душа
у нечијем сећању
добиће слободу
док сећање на нас траје

Живот је такав
живимо у сећањима других
… док и они живе.


Дуле Р. Пауновић Мајданпек
08.09. 2020. год.

27 ПУТА ПРОЧИТАНО