Дан: 16. септембар 2020.

ZVEZDA U NOĆI – Biserka Stanojević

U ovoj, tihoj, letnjoj noći
Usnuli Mesec, na nebu sja.
Jedna breza, nečujno šumi
U njenoj senci, čekam te ja.

Refren:
Noćas, padaju zvezde
Sa njima dolaziš ti,
Nežno, na usne moje
Znam, ti ćeš sleteti.

Ako si zvezda ove noći,
Nebeska vrata, otvori ti,
Na usne moje, nežno sleti,
A ja ću znati da si to ti.

Refren:
Noćas, padaju zvezde
Sa njima dolaziš ti,
Nežno, na usne moje
Znam, ti ćeš sleteti.

Još uvek, breza tiho šumi
I njena senka, još me krije
Bez tvoje svetlosti u tami
Za mene život, život nije.

Refren:
Noćas, padaju zvezde
Sa njima dolaziš ti,
Nežno, na usne moje
Znam, ti ćeš sleteti.

bajka – Mirko Popović

 

ispraćao si ptice
što prelijeću kvart
a kad se okrenuh
nestajale su na horizontu
i ne znam je li tiho počela kiša
ili ti je krošnja obližnje trešnje
u oku šutjela
kao kišna svjetlost
koja puni oči kao u mostaru
jednoga ljeta

druga slika ti je nestajala
na bečkoj panorami
nisam mogao vidjeti
koga ispraćaš samo sam
promatrao ljude što izlaze
iz podzemne i
u mome oku nište
tragove za sobom

kad se okrenuh jesi li
čekao nekoga (s jabukom
i novinom u ruci)
ili si promatrao ptice
što prelijeću kvart
i nestaju na horizontu

u drugom času silazim ti
s one strane vremena
u kojem bratova sjena zamiče
za stablo jasenovo
i pronosi rukovet ljeta
dok miriše na kišu
dok me sestra ljubi
očima straha
jer grmi iz daljine
kao nad zemljom
onulom tonulom
potonulom
pod pločnike