Месец: септембар 2020.

SUZE – Biserka Stanojević

Čežnjom ću svoju opiti dušu,

Iz čaše, koje se tuga toči,

Pa nek me onda vetrovi nose,

Kroz duge hladne jesenje noći.

Refren:

Kiše će padati opet

Opet, na usne tvoje

Al’ nećeš saznati nikad

Da su to suze moje.

 

Na ovom putu neka me prate,

Božiji čuvari, anđeli s’ neba

I ako moram umreću noćas,

Za našu ljubav ako zatreba.

 

Refren:

Kiše će padati opet

Opet, na usne tvoje

Al’ nećeš saznati nikad

Da su to suze moje.

Možda ćeš i ti, negde daleko,

Plakati sa mnom u ovoj noći,

Al’ suze tvoje videti neću

I nikad više to neću moći.

Refren:

Kiše će padati opet

Opet, na usne tvoje

Al’ nećeš saznati nikad

Da su to suze moje.

ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ ПОЕЗИЈЕ

Поштовани пријатељи поезије и лепе писане речи,

Уколико желите да будете члан Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*, потребно је да прихватите СТАТУТ удружења, да попуните приступницу и да након пријема од стране управног одбора у чланство уплатите чланарину (која је симболична и плаћа се у једнократно у износу од 1.000,00 динара и омогућује вам чланство за трогодишњи период почев од дана пријема). За објављивање на овом порталу потребно је да прихватите и  *ПРАВИЛА ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ  КЊИЖЕВНИХ ОСТВАРЕЊА И ДРУГИХ САДРЖАЈА ПОРТАЛА ПоезијаСРБ*.

РЕГИСТРАЦИЈА   ЗА   Удружење   песника   *ПоезијаСРБ*

Још увек нисте члан Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*? Ако желите можете то постати ако претходно уреднику сајта на емаил: pesnik@poezija.rs  доставите следећу ПРИЈАВУ са подацима о Вама: Настави са читањем “ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ ПОЕЗИЈЕ”

РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ – Св. РОМАН 02.09.2020.

У Манастиру Св. Роман у Ђунису, одржана је 2. 9.2020. године по дванаести пут поетска манифестација “РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ”, посвећена сећању на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Организатор манифестације били су: Друштво српско-руског пријатељства *ПРВОСЛАВЉЕ* из Крушевца и Удружење Козака Србије “Православље” у сарадњи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и управом манастира Св. Роман. Овога пута, због стицаја околности било је то окупљање песника у мањем броју, а стихове су казивали песници из Крушевца: Томислав Симић, Љубодраг Обрадовић, Морослав Мића Живановић и Богдан Јевтић, као и Боривоје Бора Видојковић из Ћићевца.

Oпростите због мало лошијег квалитета аудио снимка. Дувао је ветар!

ZAPISANI PUT-Miroslav Krnjeta

Suđeno mi da ti dođem na prag
vodilo me srce slušao nepoznati trag,
zapisano da gazim šume i proplanke
čuo za tebe ispod zelene kruške.

Nisam ti pružio ruku,nisam te upoznao,
glas sam ti čuo,sliku gledao,
odlutao zamišljeno do šumske česme
gde je srce u noći drhtalo od pesme.

Zašto se stidiš svoje lepote
kriješ oči od moga pogleda,
strah od ljubavi je najteža osuda
pogledajmo se neka puknu ledene sante.

Daleko si,daleko u šumskom cveću,
gde bistra reka i vodenica grle zaljubljenih sjaj,
želeo bi sa tobom da poljubim sreću
probajmo čašu ljubavi bar jedan gutljaj.

КРСТ – Дуле Р. Пауновић


КРСТ

Нама, смртницима, рођењем Он – Творац
уз живот досуди и крст да носимо:
неком већи, неком тежи или претежак…
као Нама под што трпимо са вером и надом.

Питаш се: ко сам и шта сам ја сада
да ти уместо Творца дарујем мали крст
дрвен, неугледан, купљен, на изглед -јефтин
и да верујем уњгове моћи и чудотворност ?

Ма шта да се питаш у овом трену
знај да душом, срцем, умом… верујем њега
исто толико верујем и у Тебе, због оне искре
што тиња у тамним дубинама Твоје душе.

И носи га око гуше и срцу са поносом,
пољуби га, стисни уз груди пре починка
и ја ћу твоју топлину и веру као своју доживети
јер крсту су Наша вера, нада, спасење…љубав.

© Дуле Пауновић

Мајданпек, 2. септембра 2020. године