Месец: април 2019.

GOSPODARI RATA – Dejan Ivanović

Neko će želeti rat a to neću biti ja, to nećeš biti ti … Žarišta i krize na ovoj planeti, ostavljaju samo pustoš i polja smrti. Ko su malobrojni gospodari, što nameću poredak stvari? Spremaju nam mač i oganj, kuju gvožđe vrelo, razmisli, zapitaj se, stavi prst na čelo; Dok ne čuješ sa druge strane … Настави са читањем “GOSPODARI RATA – Dejan Ivanović”

Neko će želeti rat
a to neću biti ja, to nećeš biti ti …
Žarišta i krize na ovoj planeti,
ostavljaju samo pustoš i polja smrti.

Ko su malobrojni gospodari,
što nameću poredak stvari?
Spremaju nam mač i oganj, kuju gvožđe vrelo,
razmisli, zapitaj se, stavi prst na čelo;

Dok ne čuješ sa druge strane
za golgotu, ruševine, talase izbeglica,
progone, kako plaču majke, ozebla, gladna deca;
za potresne prizore, bolest, ljute rane …

Pogledaj bar, osvrni se kad naiđeš,
na znamenja poprišta, užase stratišta,
etnička čišćenja, groblja i zgarišta;
sprženu zemlju, ugasla ognjišta …

Porazna naličja, sumorne hronike
ispraznih reči, surove politike;
Možda su mogli i oni jednom, voleti kradom,
putovati s nadom..?

U miru nekud poći isto kao i ti?
Zato smerno zastani, obiđi i vidi;
tiho se pokloni pa nastavi svojim putem.
Idi, samo idi …

AFORIZMI ZA VASKRS * Ćirković Mihajlo

* Najodaniji Bogu su oni koji dobijaju najmanje. Oni odanost mere davanjem. * Da li je više crkava pokajnica ili zahvalnica? * Da li su molitve izbavljenje i od stečenog i od nasleđenog greha? * Isus nas nije spasio, jer mi nismo spasili njega. * U susret Bogu ne treba krenuti svemirom, već ka sebi. … Настави са читањем “AFORIZMI ZA VASKRS * Ćirković Mihajlo”

* Najodaniji Bogu su oni koji dobijaju najmanje. Oni odanost mere davanjem.

* Da li je više crkava pokajnica ili zahvalnica?

* Da li su molitve izbavljenje i od stečenog i od nasleđenog greha?

* Isus nas nije spasio, jer mi nismo spasili njega.

* U susret Bogu ne treba krenuti svemirom, već ka sebi.

* Hristu sam se podario. Sada moram da ga čuvam u sebi.

* U suštini čovek je sam sa Bogom. Sve ostalo su iskušenja.

* Tvorac nije mogao da stvori čoveka, dok nije razbio ogledalo.

* Ateisti, da li ste se odrekli i Amora?

* Tvorac nas je stvorio, ali i mi smo stvorili njega.

* Ljubav prema Bogu nije Vera.

* Da li je vaskrsnuće kazna ili nagrada.

NEĆU-Miroslav Krnjeta

Neću da perem podove idite štetočine pred sudove, neću da šetam kerove vrati državnu kasu lopove, neću da budem čoban da vam čuvam krave a vaše ćerke frizure prave, neću da sečem bašte korove za vas da radim gramzive skotove, neću gospodo biznismeni. Hoćete za džabe da krečim a ne mogu ko čovek ni da … Настави са читањем “NEĆU-Miroslav Krnjeta”

Neću da perem podove
idite štetočine pred sudove,
neću da šetam kerove
vrati državnu kasu lopove,
neću da budem čoban
da vam čuvam krave
a vaše ćerke frizure prave,
neću da sečem bašte korove
za vas da radim gramzive skotove,
neću gospodo biznismeni.
Hoćete za džabe da krečim
a ne mogu ko čovek
ni da se lečim,
hoćete da radim vikende
a slavite prvomajske praznike
željni socijalne pravde,
da radim celu noć
a vi delite novac i moć,
neću pohlepni gadovi.

Hoćete moju kičmu
da skijate preko nje na zimu,
mene u radničke hale
a švalerke se fotelje dokopale,
mene na biro po poslove
a vi vile i džipove
prvoklasne letove
ode Srbija u kmetove,
vi da rukovodite i kradete
a ja da čistim cipele i pete,
neću paraziti neradnici.
Da pazim bahatog sina
a on ne zna gde je drina,
terate seljake na oranje
vi lopovi na pet zvezdica letovanje,
otimate narodu sa tanjira
debele bogate ale,
gde je kraj hira,
živite od narodnog znoja
vi ste Srbiji
vreća gnoja.

Hoćete da vam se oprosti
a narodu gulite kosti,
brinete zbog sigurnosti
pa vi ste uvezli nesigurnosti,
žalite se na krimanal
pa šta treba za veknu hleba
da vam kopam kanal.
Nemate vi sramote
decu bi dali za zlatne svote,
plašite se mraka
da bogatstvo ne pojede svraka
da ne ostanete
bez zlatnog krtičnjaka,
mene gurate u rat
a vi zidate kule
sprat po sprat,
gledate narod kao kuga
e neću da vam budem sluga.

(ne)spokoji – M.Popović

navečer u zidnoj slici zastali dnevni koraci još samo iščezle boje nešto o nepovratu nešto o vremenu koje ne stari šapuću

navečer
u zidnoj slici zastali
dnevni koraci
još samo iščezle boje
nešto o nepovratu
nešto o vremenu
koje ne stari
šapuću
Настави са читањем “(ne)spokoji – M.Popović”

ZBOG ČEGA RAT ? – Dejan Ivanović

Sinoć su pucali na lidera opozicije u nekoj dalekoj, siromašnoj zemlji; U vazduhu se još osećao miris umirućih ostataka civilizacije, pomešan sa smrtonosnim dozama svakojakih aerozagađenja. Mirisalo je i na sukobe oštrih razmera, samo razrešenja svakovrsnih razmirica nisu bila ni na vidiku; Ko je i zašto lovio u mutnom, opljačkao izneverio, varao, krao, izneo … … Настави са читањем “ZBOG ČEGA RAT ? – Dejan Ivanović”

Sinoć su pucali na lidera opozicije
u nekoj dalekoj, siromašnoj zemlji;
U vazduhu se još osećao miris
umirućih ostataka civilizacije,
pomešan sa smrtonosnim dozama
svakojakih aerozagađenja.
Mirisalo je i na sukobe oštrih razmera,
samo razrešenja svakovrsnih razmirica
nisu bila ni na vidiku;
Ko je i zašto lovio u mutnom, opljačkao
izneverio, varao, krao, izneo … lagali su,
uglavnom svi ali niko nije hteo da sasluša
šta onaj drugi hoće da kaže, već svi kazivahu
svoju verziju, svoju priču, svoju istinu, u glas …
Pobogu, zar je toliko teško čuti,
suočiti se sa njom, ma kakva bila?
Zašto istina najviše plaši i boli,
iako možda ima mnoga lica?
Dok sam gledao uznemirujuće vesti
u polumračnoj sobi, sa bezbedne udaljenosti
u nekoj zemlji, daleko, čak na drugom
kontinentu, miris krvi i tla je privlačio
petu, šestu i sedmu silu; čekale su
spremne, zadivljene za njih opojnim,
oštrim mirisom profitirajućeg užasa …

Промоција књиге “ПРОТИВРЕЧЈЕ” Дејана Милошевића

У организацији Културног центра Крушевац, у Клубу КЦК 22.04.2019. године у 20:00 сати одржана је промоција књиге поезије “ПРОТИВРЕЧЈЕ” Дејана Милошевића у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм је осмислила, уредила и водила Јелена Протић-Петронијевић – уредница КЦК. У програму су поред аутора учествовали и Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић … Настави са читањем “Промоција књиге “ПРОТИВРЕЧЈЕ” Дејана Милошевића”

У организацији Културног центра Крушевац, у Клубу КЦК 22.04.2019. године у 20:00 сати одржана је промоција књиге поезије “ПРОТИВРЕЧЈЕ” Дејана Милошевића у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм је осмислила, уредила и водила Јелена Протић-Петронијевић – уредница КЦК. У програму су поред аутора учествовали и Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Љиљана Ђоковић. За музички тренутак постарао се Мирослав Мића Живановић, као и група Тарабука. Уживајте…

Дејан Милошевић


ПРОТИВРЕЧЈЕ

I
У изгнанству сета надолази –
… к`о бујица.
Штит недодирљивости пробија.
Тад…
Златни јелек расплете се у часу –
Када бич божји ошине по души
У самотном расејању.

II
Грч и бол на уснама занемелим –
Опомену стежу квргаве шаке.
Касни ли то мој преображај?

III
Можда се некад присетиш мене
И помислиш на моју усамљеност –
О којој сам ти причао.
Дрхтави глас можда одзвања или
Сав трепери у теби.

Помисли,
Можда сам понекад олујни ветар
У твојој коси,
Вејавица – што оставља пахуље на
реверу
Твог капута.
Или грактање јата птица
Које се чудесно свијају
Једна уз другу
Предочавајући олују.

IV
… Један згажени камичак
Под твојом ципелом.
Његов звук
При твом несигурном ходу
То сам ја.

Храпава испуцала кора
Неког записа што оставља
Претњу.
(Бранећи се годинама и годовима) –
Опомена столетног бреста.
Настави са читањем “Промоција књиге “ПРОТИВРЕЧЈЕ” Дејана Милошевића”

НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА *Тихомир Јанићијевић

НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА Тракара разбој у звезданом лазу Силопреља преде месечину златну До свитања трчим по свиленом платну И као прут дрхтим на вреломе мразу. Моје детињство поред реке плаче Од њега до мене порушен је мост Мој најлепши сан је оглодана кост Из копита ноћи жива ватра скаче. Где су оне … Настави са читањем “НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА *Тихомир Јанићијевић”

НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА

Тракара разбој у звезданом лазу
Силопреља преде месечину златну
До свитања трчим по свиленом платну
И као прут дрхтим на вреломе мразу.

Моје детињство поред реке плаче
Од њега до мене порушен је мост
Мој најлепши сан је оглодана кост
Из копита ноћи жива ватра скаче.

Где су оне ноћи пуне плаве свиле
Кад су сваке ноћи стрељале ме виле
Ко украде моју јабуку од злата.

Сад пролазе друга деца испод дуге
Сад је моја душа пуна црне туге
На кавезу среће од чемера врата.

________________________________
Тихомир Јанићијевић – Куршумлија

HIPERBOREJA – Nena Miljanović

  ti si mi… …vreme kiša posle veka suše na zemlji bolno izbrazdana borama po licu reljef sam ispucalih pustinja tobom natopljena bubrim zategnuta zelenim izdancima mladim mislima iz puste suve i trome u mokru i silovitu monsunsku… ti si mi… …ponoć i podne po meridijanima misli tamna i svetla strana mene moje si jutarnje … Настави са читањем “HIPERBOREJA – Nena Miljanović”

 

ti si mi…
…vreme kiša posle veka suše na zemlji
bolno izbrazdana borama po licu
reljef sam ispucalih pustinja
tobom natopljena
bubrim zategnuta zelenim izdancima
mladim mislima
iz puste suve i trome
u mokru i silovitu monsunsku…

ti si mi…
…ponoć i podne po meridijanima misli
tamna i svetla strana mene
moje si
jutarnje ushićenje danom i životom
i ponoćni strahovi od smrti
hrabra i uplašena ja
sve si
ti

a ja sam …
…hladnoća polarnih sterilnih predela
lepota bez života u plavim kristalima leda
u izmrzlim pesmama reč
i snaga
da stihom otopim sante smrti u sebi
i toplom mišlju o tebi trudna
da porodim ljubav i mladu sebe
novostvorena prastara
imenom tvojim da se nazovem
hiperboreja

ti si
sve što ti nisam
i sve što mi jesi
ljubav
ime
stih
ja

У МИСЛИМА… – Андреја Ђ. Врањеш

  У  МИСЛИМА Кад год се сретнем са људима, далеким од људскости, уплашим се за судбину лепоте, стрепим за излазак Сунца, после се браним сећањем, пољубим икону Светитеља, одлутам до почетка радости, поклоним  времену  пређа, додирнем у мислима руке Мајке, гласно заћутим. ВЕЗА Унуково детињство, дединим видом пролазило, срели се венама, радошћу волели, загрљени истином.

 


У  МИСЛИМА

Кад год се сретнем са људима,
далеким од људскости,
уплашим се за судбину лепоте,
стрепим за излазак Сунца,
после се браним сећањем,
пољубим икону Светитеља,
одлутам до почетка радости,
поклоним  времену  пређа,
додирнем у мислима руке Мајке,
гласно заћутим.

ВЕЗА

Унуково детињство,
дединим видом пролазило,
срели се венама,
радошћу волели,
загрљени истином.
Настави са читањем “У МИСЛИМА… – Андреја Ђ. Врањеш”

ZNALI SMO – M. Popović

  Znala si Da otopit će se zanosi  Da će smijalice ostati usamljene Na rubovima tvojih usana Da će opustjeti predjeli Lastavičjih gnijezda

 

Znala si
Da otopit će se zanosi 
Da će smijalice ostati usamljene
Na rubovima tvojih usana
Da će opustjeti predjeli
Lastavičjih gnijezda

Настави са читањем “ZNALI SMO – M. Popović”