Месец: новембар 2017.

Bela – Mila Jašović

Uzduž i popreko duž kolonada U koje loze čokote sviju Bezvremenim gradom cupkajućih nada Hodaju besciljni kroz snegove   Svako sa svojim komadom tajni Zariva ruke u džepove   Vrišteća  urlikom dece bez šansi Lutajuća lutnjom Skupljača kartona i perja U pet nijansi tvojih očiju obučena Nedovršena kao amajlija Bez vere   Zima u prkosu … Настави са читањем “Bela – Mila Jašović”

Uzduž i popreko duž kolonada

U koje loze čokote sviju

Bezvremenim gradom cupkajućih nada

Hodaju besciljni kroz snegove

 

Svako sa svojim komadom tajni

Zariva ruke u džepove

 

Vrišteća  urlikom dece bez šansi

Lutajuća lutnjom

Skupljača kartona i perja

U pet nijansi tvojih očiju obučena

Nedovršena kao amajlija

Bez vere

 

Zima u prkosu

Modrinom boji prste za muziku

S kontrabasa

Ruga se narodu u čijem jeziku

Reč za mržnju ne postoji

 

Ko lovac iz Altamire biku

Dok ga crta u samrtnom času

 

Predimenzionirana pahuljastim snovima

Odlazi s njima

 

Crveni mesec nad čergom

Grozdovi priča na dušeku od snegova

I ples do vatrenih plamenova

 

 

Oni razumeju jer vole jednom

Dušom i telom bez uslova

Svojstvenim samo belom čoveku

JADRANKA – Dejan Ivanović

  JADRANKA   Voleo sam, voleo Jadranku, jednu lepu Zadranku. Rumenih obraza, žednih usana, visoku i vitku, bujne kose. Sa talasima što joj se, zamrse u nežne prste, dok sa lica pramen sklanjaju, skidaju, pa se nestašno igraju  i u vihore bure pretvaraju.      Iznenada mi popodne javi, da sutra putuje za Majami …  Zbog … Настави са читањем “JADRANKA – Dejan Ivanović”

 

JADRANKA

 

Voleo sam, voleo Jadranku,

jednu lepu Zadranku.

Rumenih obraza, žednih usana,

visoku i vitku, bujne kose.

Sa talasima što joj se,

zamrse u nežne prste,

dok sa lica pramen sklanjaju,

skidaju, pa se nestašno igraju 

i u vihore bure pretvaraju.   

 

Iznenada mi popodne javi,

da sutra putuje za Majami … 

Zbog posla i da nije mogla znati, 

da li će zauvek tamo ostati.

Otišao sam da je ispratim.

Nismo žurili da se pozdravimo,

zagledani dugo u daljinu nemo.

Držali smo se za ruke i samo,

jednom sam još na rastanku,

poljubio Jadranku.

 

Posle sam mazio i Branku,

otmenu Dubrovčanku,

sa kožom od svile.

Sonja, devojka najbolja,

I druge lepršave kao iz bajke

morske vile, moje su bile.

Znao sam ranije da svratim često

u svako poznato mesto.

Na tren bi mi tamo raspalila maštu,

devojka neka dugonoga i laka.

Ali ni jedna, ni jedna kao Jadranka…

 

Dejan Ivanović

HAJDE DA ZAJEDNO – Slobodan Jevremović

Hajde da zajedno otćutimo sve radosti postojanja našeg da bez reči još više saznamo da ljubavi dosta nije još bilo, da buduće pokriva sve što se zbilo i lepše dolazi jače, snažnije, pa sve će obično nam biti važnije u danima satkanim od prošlosti naše i najveće ljubavi tvoje i moje, samo za nas. Hajde … Настави са читањем “HAJDE DA ZAJEDNO – Slobodan Jevremović”

Hajde da zajedno otćutimo
sve radosti postojanja našeg
da bez reči još više saznamo
da ljubavi dosta nije još bilo,
da buduće pokriva sve što se zbilo
i lepše dolazi jače, snažnije,
pa sve će obično nam biti važnije
u danima satkanim od prošlosti naše
i najveće ljubavi tvoje i moje,
samo za nas.

Hajde da otćutimo zajedno
ove radosti dodira duše,
hajde da kažemo pogledom
da naše sve je postalo jedno,
još ljubavi nam donosi buduća nada,
pa hajde da veselo zajedno
ćuteći kažemo da.

(Bgd, 24.nov.2017)

POLJUBAC PRIJATELJA – Slobodan Jevremović

(Dragoj prijateljici za ozdravljenje) Daleki su tvoji pogledi sada A vid se muti, jer bolest vlada, I tužan sam, neću, I nemam sreću, Kad boli tamo daleke ležiš, I osmehe zdravlja ponovo tražiš, A ja nemoćan, dalek, tužan zbog vesti, Pomoći mogu ti iskreno hteti Da vratiš se brzo, vesela, čila, Da budeš k’o uvek, … Настави са читањем “POLJUBAC PRIJATELJA – Slobodan Jevremović”

(Dragoj prijateljici
za ozdravljenje)

Daleki su tvoji pogledi sada
A vid se muti, jer bolest vlada,
I tužan sam, neću,
I nemam sreću,
Kad boli tamo daleke ležiš,
I osmehe zdravlja ponovo tražiš,
A ja nemoćan, dalek, tužan zbog vesti,
Pomoći mogu ti iskreno hteti
Da vratiš se brzo, vesela, čila,
Da budeš k’o uvek, lepa i mila,
Iskrena duša, prijatelj pravi,
Ona što smehom na zelenoj travi
Sa mojom milom društvo joj pravi;
I onda budi baš ona vila,
Kakvu te znam, odavno takvu,
Bolest pobedi, da osetim tebe
Srećno veselu i onakvu,
Već rekao jesam, odavno takvu…

I nemoj bolesti i nemoj boli,
Još ima neko koji te voli,
I onda ti iskreno
Ja hvala kažem,
Pa hitno zatim
Uz želje najlepše
Iz duše svoje
K’o prijatelj šaljem
Za zdravlje tvoje
Od srca što znam,
Jedan poljubac
Za tebe dajem.

(Darko, Bgd, 23.nov.2017)

JEDNA MALA DEVOJČICA – Slobodan Jevremović

Jedna mala plavušna devojčica i dalje je stajala na onom uglu naših sećanja, ispred ulaza doma kulture, čišćenog prilaza, a sneg je bio, pa promrzlog lica jedva je rekla, pitala mene, da li ću čekati uporno tebe i posle onda, i posle juče, i uvek da li ću dušom tvoj biti a znaš da ljubav … Настави са читањем “JEDNA MALA DEVOJČICA – Slobodan Jevremović”

Jedna mala plavušna devojčica
i dalje je stajala na onom uglu
naših sećanja, ispred ulaza
doma kulture, čišćenog prilaza,
a sneg je bio, pa promrzlog lica
jedva je rekla, pitala mene,
da li ću čekati uporno tebe
i posle onda, i posle juče,
i uvek da li ću dušom tvoj biti
a znaš da ljubav ne treba kriti,
nikada niko, od nas, nit’ od tebe.

I samo sam nerazumno upitno gledao
jer tada sam upravo andjela video,
tu malu promrzlu devojčicu
iz naših snova u domu kulture,
a pre bilo šta da sam rekao
i sve da to potvrdim hteo,
nje nije bilo, i vreme je letelo,
minute u desetke godina poslalo
i svemir se puno ka nama pomerio,
a mi smo i uvek i najzad ovakvi,
dobri u duši, onakvi i isti,
veoma takvi kako i obećani…

Pa iako nisam stigao ni odgovorio
nju stalno sanjam, tog malog andjela,
nju malu, slatku, promrzlog lica,
najlepšu devojčicu iz mojih snova,
i dalje je sanjam, i dalje je znam
i u sve obećano ispunjeno verujem,
u vizije onda i one od danas,
i u sve one za sutra za nas,
mila moja…

Jedna preslatka devojčica mala,
jedna najlepša i prava andjela,
onda…

(Bgd, 22.nov.2017)

IGRA ZA DVOJE ( EROTIKON) – Nena Miljanović

Pozovi me Svim jezicima ljubavi Glasovima i pokretima bez reči  Zovi me iz najdaljeg juče i iz najdubljeg tebe Iz svih vremena te čujem i osećam Iz svih bića koja su se volela Ili parila I odazivam se i krećem spremno Spremna na sve Krikni me svim mojim slobodama Čujem te kao albatrosa I lomim … Настави са читањем “IGRA ZA DVOJE ( EROTIKON) – Nena Miljanović”

Pozovi me
Svim jezicima ljubavi
Glasovima i pokretima bez reči 
Zovi me iz najdaljeg juče i iz najdubljeg tebe
Iz svih vremena te čujem i osećam
Iz svih bića koja su se volela
Ili parila
I odazivam se i krećem spremno
Spremna na sve

Krikni me svim mojim slobodama
Čujem te kao albatrosa
I lomim krilima nebo i sebe
Letim
Ispod oblaka i tebe
Uzlećem ti u susret
I survavam se pod tobom
U bezdan
Ptica sa pticom
Slobodna

Prozovi me zapovedničkim režanjem
Odazivam se lavu u savani
I tražim te kroz zamršene trave
Trčim i dahćem divlja
Žurim
Da ti postanem plen
Ukroćena

Ne govori ništa na kraju
Samo me ćutke ljubi i pusti da te ljubim
I izližem ti mokro bedro
Kao lavica mladunca
Umorni
Zaspimo
Utonuli jedno u drugo
Utonimo u san
O ljubavi

ČESTITKA ( Nena Miljanović)

  SREĆAN VAM VAŠ DAN DRAGI MUŠKARCI 19 novembar je Međunarodni dan muškaraca. Srbija ga nije ozvaničila kao praznik ali ja jesam: Tebi, moja ljubav i poštovanje, tebi, koji si nečiji otac, sin, brat, suprug, ljubavnik- ženina ljubav i bol bez kog ne može , tebi na planeti i izvan planeta koji ženu činiš ženom … Настави са читањем “ČESTITKA ( Nena Miljanović)”

 

SREĆAN VAM VAŠ DAN DRAGI MUŠKARCI
19 novembar je Međunarodni dan muškaraca.
Srbija ga nije ozvaničila kao praznik ali ja jesam:
Tebi,
moja ljubav i poštovanje, tebi, koji si nečiji otac, sin, brat, suprug, ljubavnik- ženina ljubav i bol bez kog ne može , tebi na planeti i izvan planeta koji ženu činiš ženom i mene pesnikinjom jer si tema mojih pesama o ljubavi i kad pesma dođe do kraja, dokle te pevam dotle sam Žena i ljubav i posle ljubavi.
Tebi, koji si za korak ispred i za glavu i pamet iznad mene, ne zato što sam manje vredna od tebe, nego zato što ti verujem i uzdam se u tebe više nego u sebe:
Korak ispred mene zato što si izvidnica za moje sigurne korake; za glavu viši ( simbolično) jer ako ne verujem u fizičku snagu i odluke kojim me čuvaš i braniš, i u nežnu duhovnu moć nada mnom , ne mogu se osećati kao EVA, niti ostati sa tobom, jača od tebe ne mogu poštovati, a koga ne poštujem ne mogu ni voleti!
Lepo Muško moje, ponekad se volimo, ponekad mrzimo, sve je to život – sa tobom sam sve, sa mnom si sve , jedni bez drugih ni život, ni ljubav, NIŠTA.
Volim te.
N e n a

RUBIKON – Nena Miljanović

Sreća prati hrabre Hrabro Prešla sam lični Rubikon Da ljubavlju pobedim naviku Rekao si mi Da si okovani Prometej i da zbog mene kidaš poslednje okove Pohrlila sam ti Preko reke razdvajanja što deli bračne zakone od ljubavnih Dve drhtave dojke kao dve bele ptice sam ti na dar I među njima Crveni ključ za … Настави са читањем “RUBIKON – Nena Miljanović”

Sreća prati hrabre
Hrabro
Prešla sam lični Rubikon
Da ljubavlju pobedim naviku
Rekao si mi
Da si okovani Prometej i da zbog mene kidaš poslednje okove
Pohrlila sam ti
Preko reke razdvajanja što deli bračne zakone od ljubavnih
Dve drhtave dojke kao dve bele ptice sam ti na dar
I među njima
Crveni ključ za Zabranjeni Grad
Pod jezik sam ga
U nemuštu Reč koja se ne piše u pesme
I koja tebe sopstvenog roba
U moga velmožu oslobađa
“Alea iacta est”
Izrekoh dogovorenu lozinku pred tvojim vratima
Ali ti si ćutao
Na pragu tvoje stvarnosti
Ljubav je o zid i ja o bol
Nisi mi (se) otvorio
Zaokupljen učvršćivanjem svojih okova
Načinio si se da me ne čuješ
I ostao si gde si i što jesi
Lažni Prometej sa lažnom vatrom u uskim prsima
“Kocka je bačena”
Ponovih odbačena
Korak po korak iz stihova
Unatrag
Do prve pesme o tebi
Nazad sam na Rubikon bez mosta
Bez hrabrosti za još jednom
Spalila sam ga za sobom
Sreća ne prati pesnikinje
Sve sam u pepeo
I ptice
I pesme
Sve sem Reč
Čuvam je
Do poslednjeg plamička nade i mene

JESEN, POZNA JESEN – Dejan Ivanović

JESEN, POZNA JESEN 17.11.2017. godine Kako se osećam prijatno u ova, četiri zida moja. Kamin upaljen, vatra svetluca. Usijan žar i plamen. Sedim usamljen, ne i pust. Bez briga. Okružen gomilom; muzike i knjiga. Daleko od svih hohštapleraja. Slobodan kao oblak gust. Što leti nisko iznad kraja. Kad je jesen I kiša pada, baš kao … Настави са читањем “JESEN, POZNA JESEN – Dejan Ivanović”

JESEN, POZNA JESEN
17.11.2017. godine

Kako se osećam prijatno u ova,
četiri zida moja.
Kamin upaljen,
vatra svetluca.
Usijan žar i plamen.
Sedim usamljen,
ne i pust.
Bez briga.
Okružen gomilom;
muzike i knjiga.
Daleko od
svih hohštapleraja.
Slobodan kao oblak
gust.

Što leti nisko
iznad kraja.
Kad je jesen
I kiša pada,
baš kao sada,
ovih dana;
Tužnih.
Kratkih, a ja bih da podelim
svetu,
neke pesme.

Kako je jesen,
pozna jesen…
I dani su sumorni.
Vuku se kao,
prebijeni psi.
Umorni.
A ja poletan;
Zanesen.
Volim jesen.
Čak i ovu tešku,
sivu maglu.
Groznu.
Što pritiska,
sa svih strana.
Podnesem.

Samo kad mogu,
da se odmorim
u tišini svog doma.
Skromnog.
Sam da budem,
među četiri zida,
u ovo doba.
Bar trenutak – ali ni večnost nije mnogo.
Sa sobom …

Dejan Ivanović,
17.11.2017. Baroševac

 

NISMO SE – Slobodan Jevremović

Nismo se voleli samo za juče, niti se voleli samo za danas, nego i sutra ljubav nam traje, iskrenost jave u stvarnosti snova, na tvojoj mirisnoj lepoti duše, najlepši dodiri, samo za nas. (Bgd, 18.nov.2017)

Nismo se voleli samo za juče,
niti se voleli samo za danas,
nego i sutra ljubav nam traje,
iskrenost jave u stvarnosti snova,
na tvojoj mirisnoj lepoti duše,
najlepši dodiri, samo za nas.

(Bgd, 18.nov.2017)