Добродошли!
PIŠEM Spontano, refleksivno. Naposletku ispravim reč il’ dve, poneki zarez, tačku stavim. Zamenim možda slovo… I gotovo. Ne umem drugačije. Nekad me i noć uhvati, duboko. A to što između redova piše, šta se krije; Ne vidi oko, tuđe. Baš svačije. Dejan Ivanović, Baroševac, 11.11.2017 .god.
PIŠEM
Spontano,
refleksivno.
Naposletku ispravim
reč il’ dve, poneki zarez, tačku stavim.
Zamenim
možda slovo…
I gotovo.
Ne umem drugačije.
Nekad me i noć uhvati,
duboko.
A to što između redova piše,
šta se krije;
Ne vidi oko,
tuđe.
Baš svačije.
Dejan Ivanović,
Baroševac, 11.11.2017 .god.
Prelaze minute u sate Gazeći dane u godine… Plakale su i ptice i vode,… Noći ne vidase bolove. . Snovi olovnim utegom Nostalgiju živu uklijestise.. Prošlost ne brusi sjeciva, Pokleknula je davno ranjena utroba. . Nestase ljudi i dogadjaji U vasioni vazdusnih otrova… Bez filtera i imena čestica sja… Nostalgija nostalgije još uvek klija…
Prelaze minute u sate
Gazeći dane u godine…
Plakale su i ptice i vode,…
Noći ne vidase bolove.
.
Snovi olovnim utegom
Nostalgiju živu uklijestise..
Prošlost ne brusi sjeciva,
Pokleknula je davno ranjena utroba.
.
Nestase ljudi i dogadjaji
U vasioni vazdusnih otrova…
Bez filtera i imena čestica sja…
Nostalgija nostalgije još uvek klija…
Trava se bešumno uzdiže, Nebo iznad još jedino putuje… Nit cvrčka,nit leptira…… U sivilu sivila gospodari promaja. . Crvi grickaju trošno blato… Sova provjerava kalendare… Razmišlja zemlja iz nutrine Ko joj dolazi – da se nastani. . Vrt naših predaka Prošlost sa budućnosti preklapa… Dok svijeće samo trepere Put pravedni živi nek slijedi.
Trava se bešumno uzdiže,
Nebo iznad još jedino putuje…
Nit cvrčka,nit leptira……
U sivilu sivila gospodari promaja.
.
Crvi grickaju trošno blato…
Sova provjerava kalendare…
Razmišlja zemlja iz nutrine
Ko joj dolazi – da se nastani.
.
Vrt naših predaka
Prošlost sa budućnosti preklapa…
Dok svijeće samo trepere
Put pravedni živi nek slijedi.