Добродошли!
Snivaš na ramenu skritih svetlosti zvezda dalekih, snivaš na sreći mirisa skinutih iz moje duše i moje kože, spavaš pred budjenje ponovnog proleća, spavaš pred vratima livada cveća onih od juče, onih za sutra, a ja te gledam, novu te gledam, mila moja. (Zagreb, 14.nov.2017)
Snivaš na ramenu
skritih svetlosti zvezda dalekih,
snivaš na sreći mirisa skinutih
iz moje duše i moje kože,
spavaš pred budjenje ponovnog proleća,
spavaš pred vratima livada cveća
onih od juče, onih za sutra,
a ja te gledam,
novu te gledam,
mila moja.
(Zagreb, 14.nov.2017)
Шта је правда, шта правица, шта је закон, шта кривица? Шта је народ, а шта раја, шта су мућци, а шта јаја? Шта је срећа наших чеда, шта аманет наших деда? Шта је борба за слободу, шта је дужност према роду? Шта су жеље, шта су хтења, шта стремљења, усхићења? Шта је вера, шта је … Настави са читањем “Интерес”
Шта је правда, шта правица, шта је закон, шта кривица?
Шта је народ, а шта раја, шта су мућци, а шта јаја?
Шта је срећа наших чеда, шта аманет наших деда?
Шта је борба за слободу, шта је дужност према роду?
Шта су жеље, шта су хтења, шта стремљења, усхићења?
Шта је вера, шта је снага, шта истина гола, нага?
Све је прошлост, ништа мода.
АВЕТ страшна земљом хода.
Био крупан или ситан – ИНТЕРЕС је само битан.
Грабеж, пљачка, зеленаштво.
Лажи, беда, сиромаштво.
Миграције транзиција, донације шикуција.
Пиромани, наркомани, клептомани, спиномани.
Преговори, наговори, договори, уговори.
Дефицити суфицита, суфицити дефицита.
Едукација, имплементација, кохабитација, фолиранција.
Празне речи, обећања, лудовања, радовања.
Све је шанса, све је згода.
АВЕТ страшна земљом хода.
Био крупан или ситан – ИНТЕРЕС је само битан.
Што је АВЕТ већа, грђа вера гладних све је тврђа.
Боли, патње, искушења ал’ се нада ич не мења:
Бог убиће те мутанте, преваранте, фолиранте,
послушнике, доушнике, све бездушне бездушнике.
Даће правде душа чиста – па ће овај свет да блиста !
Дође ми да напишем песму о теби… Дубоку као море, лепршаву као лист на ветру, јасну к’о освит зоре. Дође ми… Али не бих… Дође ми да напишем песму о теби… Бескрајну као свемир, као кап росе ситну, као чежња што буди немир, као реч једну, битну. Песму као мисао јаку, радосну попут смеха дечјег, … Настави са читањем “Дође ми… – Зорица Рељић”
Дође ми
да напишем песму о теби…
Дубоку као море,
лепршаву као лист на ветру,
јасну к’о освит зоре.
Дође ми…
Али не бих…
Дође ми
да напишем песму о теби…
Бескрајну као свемир,
као кап росе ситну,
као чежња што буди немир,
као реч једну, битну.
Песму као мисао јаку,
радосну попут смеха дечјег,
што сумњу разгони сваку.
Дође ми…
Али, како
да у једну песму стане
све оно што код тебе волим?
И зато нећу.
Пустићу да живот
пише стране.
Ovaj cvet čuvaj kao putokaz ka novim susretima, ka našim htenjima i željama. A tvoje srce gde sad da smestim kad najlepšu tebe već imam sasvim, a tvoju reč divnu gde opet da čujem, ponovo, nežno, tamo gde milujem ove časove lepote ćutanja, ove minute divnih voljenja, kada već imam sve reči tvoje, one što … Настави са читањем “APARTMAN – Slobodan Jevremović”
Ovaj cvet
čuvaj kao putokaz
ka novim susretima,
ka našim htenjima
i željama.
A tvoje srce gde sad da smestim
kad najlepšu tebe već imam sasvim,
a tvoju reč divnu gde opet da čujem,
ponovo, nežno, tamo gde milujem
ove časove lepote ćutanja,
ove minute divnih voljenja,
kada već imam sve reči tvoje,
one što leče kazane boli moje,
i tvoje ćutnje,
i tvoje…
Čuvaj taj cvet,
čuvaj svu našu javu
i samo naš sačuvaj san,
čuvaj to najsrećno sećanje,
na ljubav našu,
na apartman.
(Zagreb, 14.nov.2017)