JESEN, POZNA JESEN
17.11.2017. godine
Kako se osećam prijatno u ova,
četiri zida moja.
Kamin upaljen,
vatra svetluca.
Usijan žar i plamen.
Sedim usamljen,
ne i pust.
Bez briga.
Okružen gomilom;
muzike i knjiga.
Daleko od
svih hohštapleraja.
Slobodan kao oblak
gust.
Što leti nisko
iznad kraja.
Kad je jesen
I kiša pada,
baš kao sada,
ovih dana;
Tužnih.
Kratkih, a ja bih da podelim
svetu,
neke pesme.
Kako je jesen,
pozna jesen…
I dani su sumorni.
Vuku se kao,
prebijeni psi.
Umorni.
A ja poletan;
Zanesen.
Volim jesen.
Čak i ovu tešku,
sivu maglu.
Groznu.
Što pritiska,
sa svih strana.
Podnesem.
Samo kad mogu,
da se odmorim
u tišini svog doma.
Skromnog.
Sam da budem,
među četiri zida,
u ovo doba.
Bar trenutak – ali ni večnost nije mnogo.
Sa sobom …
Dejan Ivanović,
17.11.2017. Baroševac