Песничка сусретања у Крушевачком позоришту

СУСРЕТСударили смо сена успутној стази,у трњу жбунова,на међи,у грању багремова туђихи погледали се случајно.

СУСРЕТ

Сударили смо се
на успутној стази,
у трњу жбунова,
на међи,
у грању багремова туђих
и погледали се случајно.
Настави са читањем “Песничка сусретања у Крушевачком позоришту”

СМРЗНУТЕ РУКЕ – Драгојло Јовић

СМРЗНУТЕ  РУКЕГде ћу ноћас ове руке ледне, Да угрејем и топлину нађем, Где да тражим неке усне вреле, Које би ме сатрвеног хтеле. Низ улице бездушних кафана, Са крошњама великих платана, Још верујем да на углу негде,Кестен пеку као давних  дана.Смрзле руке идеали пали, Топли поглед сад ми много фали, Да још једном у живот … Настави са читањем “СМРЗНУТЕ РУКЕ – Драгојло Јовић”


СМРЗНУТЕ  РУКЕ


Где ћу ноћас ове руке ледне,
Да угрејем и топлину нађем,
Где да тражим неке усне вреле,
Које би ме сатрвеног хтеле.

Низ улице бездушних кафана,
Са крошњама великих платана,
Још верујем да на углу негде,
Кестен пеку као давних  дана.

Смрзле руке идеали пали,
Топли поглед сад ми много фали,
Да још једном у живот ме врати,
И  улице ледене ми скрати.

Из  кафане чађаве виолина јеца,
Нека жица фали, осећам по звуку,
У кафанском диму сад пијанца туку,
Скратиће му ноћас сиротињску муку.

И на поклон цветић може да се купи,
У кафани трулежи, пијанства и кича,
Златни зуб свирача сад у мраку светли,
Зора је већ близу, запеваће петли.

И кад све ућути, кад утихну звуци,
Кад уморне певаљке  престану да њишу,
Улицама града  с промрзлим рукама,
Ходаће  чудаци који песме пишу. 

© Драгојло Јовић 

 

СТАРИЦА

У далеком селу, Колибица мала; У њој једна бака, Броји дане сама. Када бура дуне, Капија зајеца; Па помисли стара, Да долазе дјеца. Па подигне главу, Поглед путем пружи, И уздахне сјетно, Нешто јој се стужи. И даље се нада, Док напољу труби; На сликама жутим, Своју дјецу љуби. И Богу се моли, Да је … Настави са читањем “СТАРИЦА”










У далеком селу,
 Колибица мала;
 У њој једна бака,
 Броји дане сама.

Када бура дуне,
 Капија зајеца;
 Па помисли стара,
 Да долазе дјеца.

Па подигне главу,
 Поглед путем пружи,
 И уздахне сјетно,
 Нешто јој се стужи.

И даље се нада,
 Док напољу труби;
 На сликама жутим,
 Своју дјецу љуби.

И Богу се моли,
 Да је још поживи;
 Док не стигну њени,
 Соколићи сиви.

24.новембра 2002.

KUMSTVO ~ milka vukic v.

decja pesma . Zalutao mrav u Delawar … Primila ga muva od cara Slona… Dovela ga sebi i kucu darovala,… ” neka živi kako valja..” . Odbio mrav kuću darovanu Pa sazvao rodbinu izgubljenu…. Sagradise mravinjak najveci, Mladi mravići se pocese leci… . Dolazi muva da im kumuje, Car Slon im kupuje cipele… Kumstvo cveta … Настави са читањем “KUMSTVO ~ milka vukic v.”

decja pesma
.
Zalutao mrav u Delawar …
Primila ga muva od cara Slona…
Dovela ga sebi i kucu darovala,…
” neka živi kako valja..”
.
Odbio mrav kuću darovanu
Pa sazvao rodbinu izgubljenu….
Sagradise mravinjak najveci,
Mladi mravići se pocese leci…
.
Dolazi muva da im kumuje,
Car Slon im kupuje cipele…
Kumstvo cveta poštujući običaje
…u Delawaru se živi najbolje.

УКРОТИТИ ЕТАР – Љубодраг Обрадовић – нова књига

Поштовани песници и посетиоци портала ПоезијаСРБ, У припреми за штампу је моја 6 књига под називом УКРОТИТИ ЕТАР. Књига садржи моје записе, рецензије књига, приказе културних догађаја, интервјуе и неке од мојих песама са описом како су настале. У ствари, пред Вама су моје приче о песницима и мојим пријатељима који креативно стварају културне вредности … Настави са читањем “УКРОТИТИ ЕТАР – Љубодраг Обрадовић – нова књига”

Поштовани песници и посетиоци портала ПоезијаСРБ,

У припреми за штампу је моја 6 књига под називом УКРОТИТИ ЕТАР. Књига садржи моје записе, рецензије књига, приказе културних догађаја, интервјуе и неке од мојих песама са описом како су настале. У ствари, пред Вама су моје приче о песницима и мојим пријатељима који креативно стварају културне вредности у Србији и широм света, а у суштини, то је и једна прича о мени и мом стваралаштву, као одличан предзнак да се точак поетског и стваралачког заноса не може зауставити…

Књига ће имати 320 страна, формат је А5 и  у предпродаји њена цена је 500,00 динара за испоруке на адресу у Србији, односно  1.200,00 динара за испоруке у иностранству.  Књигу ћете добити ако:

  • наведене износе уплатите на жиро рачун Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ број: 310-209359-17 са напоменом – уплата за књигу Укротити етар и
  • на мејл pesnik@poezija.rs ми доставите обавештење о уплати и адресу на коју да пошаљем књигу.


Корице књиге УКРОТИТИ ЕТАР Љубодрага Обрадовића

За почетак, испричаћу Вам четири кратке приче, које обично причам у  пригодним приликама. Оне међусобно нису повезене, али можда Вам се на крају читања учини да ипак јесу!
Настави са читањем “УКРОТИТИ ЕТАР – Љубодраг Обрадовић – нова књига”

ЛАЂА – Мирослав Јосифовић

ЛАЂА Отплови лађа путем буре свак се чуду сада нада климају се све фигуре ал ниједна још не пада Управљају је таласи право к спруду извуче се у последњем трену сви и даље гледају у чуду избеже још једну стену Плови лађа сад по мору навикнута само на реку престижу је бродови тако спору док … Настави са читањем “ЛАЂА – Мирослав Јосифовић”

ЛАЂА

Отплови лађа путем буре
свак се чуду сада нада
климају се све фигуре
ал ниједна још не пада

Управљају је таласи право к спруду
извуче се у последњем трену
сви и даље гледају у чуду
избеже још једну стену

Плови лађа сад по мору
навикнута само на реку
престижу је бродови тако спору
док јој таласи путању секу

Плови лађа у океан право
онако стара и оронула
не да јој мира ђаво
пловиће, па макар потонула

Све ће фигуре кад-тад пасти
остаће табла потпуно празна
али ово је питање части
врхунац подвига и вечна казна

© Мирослав Јосифовић

 

PTICE MESEC I SO – Nena Miljanović

Po danu Ne izgovaram ti ime Kao okultnu reč koja bi prizvala duhove noći A ipak I neprizivan se vraćaš Skriven U insertima izgubljene jave vraćene snom Samo se stvoriš U zrnu soli na prstu (jednom sam ti palcem obrisala kap znoja sa čela i liznula taj ukus soli i tvoga umora) I čeka me … Настави са читањем “PTICE MESEC I SO – Nena Miljanović”

Po danu
Ne izgovaram ti ime
Kao okultnu reč koja bi prizvala duhove noći
A ipak
I neprizivan se vraćaš
Skriven
U insertima izgubljene jave vraćene snom
Samo se stvoriš
U zrnu soli na prstu
(jednom sam ti palcem obrisala kap znoja sa čela
i liznula taj ukus soli i tvoga umora)
I čeka me tvoj odraz
U staklu izloga gde prodaju kaveze
Žmurim
Kad prolazim Ulicom Ptica
I ne gledam u nebo kad je pun mesec
Kao one početne noći ljubavi
Kad su se razrojile zvezde i ti u meni
Tog i narednih sedam aprila
„Prisutan
kao svetlost bez glasa“
U pokušaju da te prebolim
Ne čitam više Enesa Kiševića i Nerudu
I preskačem april u kalendaru
Činim sve što je do mene
Da te zaboravljena zaboravim
Uzalud
Ne mogu da ne spavam i izbegnem snove
( na koje kao ni na srce um nemam uticaj)
Niti da izbrišem mesec i nebo
I poubijam ptice
Ne mogu ( ma koliko se trudila)
Da ne pišem pesme
U kojima ponavljam i ponavljam prošlost
I kaplješ slan u stihove
Solju što daje ukus životu
Ljubavlju
Što me održava živom
Poezijom

ЉУБАВ ЗА ВИНО

Не долази љубав из уније, Али вино може да се пије; Друга пјесма у нашим срцима Одјекује широм Србадије. Ми не знамо ко све вуче конце Да нам наше обичаје скуди; Али знамо да немају новце Да откупе за чим срце жуди. И даље ћу пити крај Шарина Црно вино из Србије ове; Кога такне … Настави са читањем “ЉУБАВ ЗА ВИНО”










Не долази љубав из уније,
 Али вино може да се пије;
 Друга пјесма у нашим срцима
 Одјекује широм Србадије.
 
 Ми не знамо ко све вуче конце
 Да нам наше обичаје скуди;
 Али знамо да немају новце
 Да откупе за чим срце жуди.

И даље ћу пити крај Шарина
 Црно вино из Србије ове;
 Кога такне моја топузина
 Неће знати,ни како се зове.
 
 Чашу вина дижем вам у здравље,
 неће грожђе родити на врби,
 Нека нама  живи Православље,
 Не чеши се гдје те још не сврби.

У Нишу,08.02.2017.
 

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ”ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ”ЉУБИЦЕ ЛАЗАРОВ

Поезија је вечна… – Љубодраг Обрадовић Да ли је писање поезије ствар слободне воље, или је то нешто јаче од самог писца, што напросто мора да се разлије на белину папира? Да ли се песме пишу дубоким промишљањем, кад песник то сам одлучи, или напросто излете из душе песника и његовог живота, дуго у подсвести … Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ”ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ”ЉУБИЦЕ ЛАЗАРОВ”

Поезија је вечна… – Љубодраг Обрадовић

Да ли је писање поезије ствар слободне воље, или је то нешто јаче од самог писца, што напросто мора да се разлије на белину папира? Да ли се песме
пишу дубоким промишљањем, кад песник то сам одлучи, или напросто излете из душе песника и његовог живота, дуго у подсвести припремане, да исти тај живот сачувају за генерације које долазе?Зна Љубица одговор на ове дилеме, зна да је животпролазан, као и све што је јуче било, добро зна да заборав све пребрише и да зато треба писати и све титраје душе ставити на папир… Да их олуја не однесе као и сам живот.

НА СЛИЦИ:Ауторка књиге”ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ”песникиња Љубица Лазаров,књижевник Предраг Лазаров,уредник књиге песник Дарко Колар и (из рецензије Љубодрага Обрадовића)песник Веселин Вељко Вучковић.

А негде на хоризонту заблиста у пуном сјају смисао живота и онда нестане у ноћи, као све пролазно,што се врти у круг…

Али свако ко зна и прихвата шта је живот, тај период живота, који песникиња пореди са сутоном,искористиће на прави начин и о себи оставити неизбрисив траг.

Ова књига Љубице Лазаров-Свилокос на том је трагу, зато Вам топло
препоручујем да је прочитате.

НА СЛИЦИ:Ученици основне школе”Бранко Радичевић”из Шида говоре стихове:
Нектарија Јагодић,Лана Петрица,Невена Симић,Тина Колар и Дуња Колар.

НА СЛИЦИ:Гитара Доктор Драган Крстић-Крле и медицински радник и песник Милица Шинка.

Учесници у промоцији били су деца музичке школе”Филип Вишњић”из Шида.

У публици поред гостију промоцији су присуствовали чланови књижевног клуба”Шид”-УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ ПОЕЗИЈАСРБ са седиштем у Крушевцу.

А разрешење оних дилема како настаје поезија,
које сам предочио на почетку овог приказа
препуштам Вама… Суштина је у томе да је поезија
вечна и да они које понесе, стиховима грабе ка
лепоти и вечности…

Приређивач и рецензент књиге:Љубодраг Обрадовић


Фотографије преузете од Народне библиотеке”Симеон Пишчевић”Шид.
ИЗДАВАЧ: Удружење песника Србије-ПоезијаСРБ
Крушевац, Цара Лазара 142
Суиздавач: Књижевни клуб “Шид“
Уредник књиге: Дарко Колар
Приређивач књиге: Љубодраг Обрадовић
Лектор и коректор књиге: Предраг Лазаров
Рецезент: Љубодраг Обрадовић
Аутобиографија: Љубица Лазаров-Свилокос
Дизајн корица: Давор Колар
Прелом књиге: Љубодраг Обрадовић
Дизајн лого Књижевни клуб „Шид“: Душан Астонић
Дизајн знака“ПоезијаСРБ“: Зорица Бркић
На корицама: планине-Фрушка гора и Румија
Штампа: СаТЦИП – Врњачка Бања
е-маил: pesnik@poezija.rs
Тираж: 300 примерака
Прво издање 2016. године
Pozivnica ЉУБИЦА ЛАЗАРОВ

BUDI MI…OSTANI MI … Nena Miljanović

Budi mi (kao) otac: Moja sigurnost kad posrnem Na tebe da se oslonim Kao na monument očinstva Nedorasla I kad osedim I kad ostarim… Budi mi (kao) brat Imenom tvojim da se zaklinjem Nežno Sestrinski Dečak da mi ostaneš u duši I kad osediš I kad ostariš… Budi mi (kao ) sin Pupčanom vrpcom ljubavi … Настави са читањем “BUDI MI…OSTANI MI … Nena Miljanović”

Budi mi (kao) otac:
Moja sigurnost kad posrnem
Na tebe da se oslonim
Kao na monument očinstva
Nedorasla
I kad osedim
I kad ostarim…
Budi mi (kao) brat
Imenom tvojim da se zaklinjem
Nežno
Sestrinski
Dečak da mi ostaneš u duši
I kad osediš
I kad ostariš…
Budi mi (kao ) sin
Pupčanom vrpcom ljubavi da nas vežem
Bolom rađanja da ti opraštam
Bez uslova
Dokle postojim…
Budi mi ljubav(nik)
Čekanje
Strepnja od rastanka
Radost povratka
Glad za tobom
Žeđ za životom
Živa priča o ljubavi
Koju neće ubiti mrtva navika…
Sve moje muško mi budi
I ostani
Prokletoj
Ne daj da te supružnički izmenim
( i poništim)
Jer neću te moći voleti
S poštovanjem
Kao kći oca
I beskrajno nežno
Kao sestra brata
I za ceo život
Kao mati sina
I smrtno
Čak i posle smrti
Kao Žena Muškarca
Kako te volim sada
Ljubavi moja
Čoveče moj
copyright © Nena Miljanović