Дан: 21. фебруар 2017.

СМРЗНУТЕ  РУКЕ

Где ћу ноћас ове руке ледне,
Да угрејем и топлину нађем,
Где да тражим неке усне вреле,
Које би ме сатрвеног хтеле.

Низ улице бездушних кафана,
Са крошњама великих платана,
Још верујем да на углу негде,
Кестен пеку као давних  дана.

Смрзле руке идеали пали,
Топли поглед сад ми много фали,
Да још једном у живот ме врати,
И  улице ледене ми скрати.

Из  кафане чађаве виолина јеца,
Нека жица фали, осећам по звуку,
У кафанском диму сад пијанца туку,
Скратиће му ноћас сиротињску муку.

И на поклон цветић може да се купи,
У кафани трулежи, пијанства и кича,
Златни зуб свирача сад у мраку светли,
Зора је већ близу, запеваће петли.

И кад све ућути, кад утихну звуци,
Кад уморне певаљке  престану да њишу,
Улицама града  с промрзлим рукама,
Ходаће  чудаци који песме пишу. 

© Драгојло Јовић