Не долази љубав из уније, Али вино може да се пије; Друга пјесма у нашим срцима Одјекује широм Србадије. Ми не знамо ко све вуче конце Да нам наше обичаје скуди; Али знамо да немају новце Да откупе за чим срце жуди. И даље ћу пити крај Шарина Црно вино из Србије ове; Кога такне моја топузина Неће знати,ни како се зове. Чашу вина дижем вам у здравље, неће грожђе родити на врби, Нека нама живи Православље, Не чеши се гдје те још не сврби. У Нишу,08.02.2017.
(Прочитано: 18 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.429 пута)