У далеком селу,
Колибица мала;
У њој једна бака,
Броји дане сама.
Када бура дуне,
Капија зајеца;
Па помисли стара,
Да долазе дјеца.
Па подигне главу,
Поглед путем пружи,
И уздахне сјетно,
Нешто јој се стужи.
И даље се нада,
Док напољу труби;
На сликама жутим,
Своју дјецу љуби.
И Богу се моли,
Да је још поживи;
Док не стигну њени,
Соколићи сиви.
24.новембра 2002.СТАРИЦА
У далеком селу, Колибица мала; У њој једна бака, Броји дане сама. Када бура дуне, Капија зајеца; Па помисли стара, Да долазе дјеца. Па подигне главу, Поглед путем пружи, И уздахне сјетно, Нешто јој се стужи. И даље се нада, Док напољу труби; На сликама жутим, Своју дјецу љуби. И Богу се моли, Да је … Настави са читањем “СТАРИЦА”
