ПЛАМ – Мирослав Јосифовић

ПЛАМ   Беше плама, сад ни дима, прође лето, већ је зима. Све је прошло. Што је било сад се крије, стало је у један трен, к’о да ништа било није. Беше дима, беше плама, беше светлост, сад је тама. Плам се не запали никад више, што је било сад се брише. © Мирослав Јосифовић

ПЛАМ

 

Беше плама,
сад ни дима,
прође лето,
већ је зима.


Све је прошло.
Што је било сад се крије,
стало је у један трен,
к’о да ништа било није.


Беше дима,
беше плама,
беше светлост,
сад је тама.


Плам се не запали
никад више,
што је било
сад се брише.

© Мирослав Јосифовић