Добродошли!
Pogledaj noćas u nebo videćeš zvezdu što pada pogledaj gore visoko iznad svetiljki grada. Da li te ta mala zvezda seća na nekog tvog, nekog što dar ti beše koji ti pokloni Bog. Da li si dovoljno dao sebe osobi toj ili je za tebe bila samo još jedan broj. Da li ćeš tražiti mesto … Настави са читањем “POGLEDAJ NOĆAS U NEBO – Milovan Petrović”
Pogledaj noćas u nebo
videćeš zvezdu što pada
pogledaj gore visoko
iznad svetiljki grada.
Da li te ta mala zvezda
seća na nekog tvog,
nekog što dar ti beše
koji ti pokloni Bog.
Da li si dovoljno dao
sebe osobi toj
ili je za tebe bila
samo još jedan broj.
Da li ćeš tražiti mesto
gde mala zvezda pade
moliti za oproštaj greha,
gajiš li još malo nade?.
Možda si shvatio noćas,
nestaje osmeh ti s’ lica
da i sam jednom ćeš biti
ta zvezda padalica.
Milovan Petrović
КОЛИКО МУКАКолико мука још да издржимо.Колико суза мајке да пролију.Облаци свест би да покрију,а за слободу ми се боримо.
КОЛИКО МУКА
Колико мука још да издржимо.
Колико суза мајке да пролију.
Облаци свест би да покрију,
а за слободу ми се боримо.
Настави са читањем “Rodoljubiva poezija – 24.03.2016. u Kruševačkom pozorištu”
РАДОСТ У СТРАДАЊУ Јуче светковах младенце И оду радости певах вас дан У овај празник младости и пролећа Кад цео свет је радостан . Синоћ се сетих мученика У Севастији Јерменској Сетих се четрдесет војника које у исти дан смрт развенчава што им мисао Христова и Христова слава бејаху путоказ ка богу Ноћас … Настави са читањем “РАДОСТ У СТРАДАЊУ – Срећко Симић”
. Nocas ce se zvezde naspavati.. Jutro dan prihraniti… Uzletjet ce ptice I leptiri, Slobona sloboda se rodila. . Travke ce blistati… Cvece prve latice otvoriti… Zazuborit ce proljetni potoci… Vjetric vrbu njegovati…. . Progledace pomracine… Slomiti zahrdjale paucine…. Zivot ozivljava! Sahranjena mu je tama.
.
Nocas ce se zvezde naspavati..
Jutro dan prihraniti…
Uzletjet ce ptice I leptiri,
Slobona sloboda se rodila.
.
Travke ce blistati…
Cvece prve latice otvoriti…
Zazuborit ce proljetni potoci…
Vjetric vrbu njegovati….
.
Progledace pomracine…
Slomiti zahrdjale paucine….
Zivot ozivljava!
Sahranjena mu je tama.
НЕПОНОВЉИВ ТРЕНУТАК Кроз душу ми звезде бујају, кроз њу ветрови језде, кроз њу снови бауљају, у њој жеље се гнезде… О једној звезди вам пишем, на другој звезди се њишем, о некој трећој вам певам… Шта ћу када волим да сневам?! Један тренутак је све, непоновљив слађани дар, ко’ врабац на длану нам дише, и … Настави са читањем “НЕПОНОВЉИВ ТРЕНУТАК…..Миладиновић Сандра…Мајра”
НЕПОНОВЉИВ ТРЕНУТАК
Кроз душу ми звезде бујају,
кроз њу ветрови језде,
кроз њу снови бауљају,
у њој жеље се гнезде…
О једној звезди вам пишем,
на другој звезди се њишем,
о некој трећој вам певам…
Шта ћу када волим да сневам?!
Један тренутак је све,
непоновљив слађани дар,
ко’ врабац на длану нам дише,
и не зна за зид ни рам….
Калупе баш не трпи,
протоколе, обезбеђења,
ја сам му шапнула тајну,
за њега тајни нема…
Он нам је прозоре дао,
али то су светлости стазе,
ко’ пучина стара широке,
том једрењаку оазе…
Он нам је загрљај ткао,
у ћилим бескрајно дуг,
и писма нам је слао,
тај слепо верни друг….
Он нам је држао скуте,
подизао нам капке,
брисао нам је сузе
и претакао у брзаке….
А када се заборавимо,
крила нам је скраћивао,
на правом када смо путу,
учио би нас да пливамо…
Али опет га изиграсмо,
у мору Рајских поља,
гуше га несложна браћа
и на столу хладна проја!
(с) Мајра
TI SI NAJLEPŠA Govore mi da si lepa, govore mi da si bajna, a ja glavom odmahujem, ti si dušo moja tajna.
TI SI NAJLEPŠA
Govore mi da si lepa,
govore mi da si bajna,
a ja glavom odmahujem,
ti si dušo moja tajna.
Настави са читањем “TI SI NAJLEPŠA – Poeziju Ljubodraga Obradovića peva Mile Djurić”
ЗИМСКА МАГИЈА Зима је, и ветар у ноћи тихо завија, док у белини тоне улица осећам како годи и прија безбрижна игра драгих лица Зима је, док ме обузима чаробна арија веселог роја пахуља снежних тако бих да вечно живи чаролија осмеха безбрижних и погледа нежних Зима је, На хоризонту месечина бледи и … Настави са читањем “ЗИМСКА МАГИЈА – Срећко Симић”
ЗИМСКА МАГИЈА
Зима је,
и ветар у ноћи тихо завија,
док у белини тоне улица
осећам како годи и прија
безбрижна игра драгих лица
Зима је,
док ме обузима чаробна арија
веселог роја пахуља снежних
тако бих да вечно живи чаролија
осмеха безбрижних и погледа нежних
Зима је,
На хоризонту месечина бледи
и мраз у крошњама своја гнезда свија
док поноћ причу слика и беседи
мир се над светом мојим надвија
Зима је
и окно се у прозору шара и леди
трену се срећном радујем и ја
и све ми друго ноћас мање вреди
док око мене живи та магија.
ЉУБАВ ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ У КЊИГАМА Стално се поново рађам јер као лептир живим на један дан никада четири зида нису ми иста изјутра крила нова ми ничу за слатки Рај… Зјапе хиљаде прозора са истом причом док светлост се ваља као прозирни плашт озбиљан осмех се шири ужурбано рука у руци трепери ко’ да је … Настави са читањем “ЉУБАВ ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ У КЊИГАМА……Миладиновић Сандра….Мајра”
ЉУБАВ ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ У КЊИГАМА
Стално се поново рађам
јер као лептир живим на један дан
никада четири зида нису ми иста
изјутра крила нова ми ничу за слатки Рај…
Зјапе хиљаде прозора са истом причом
док светлост се ваља као прозирни плашт
озбиљан осмех се шири ужурбано
рука у руци трепери ко’ да је дах…
Погледи стрмоглаво јуре по контурама
док душе лебде над нама за трен среће,
кровови робују слепо креатурама
као коров слепо ниче најлепше цвеће…
Стално се поново рађам уз опроштај
прошлости отварам врата дубоке прашуме,
ниједан степеник не личи на онај од јуче
изнова љубав корење пружа у срце што туче…
А, могло, могло би бити другачије,
јер живот је загонетка и варка стара,
бескрај би за нама био и испред нас,
као соко летели би над огњиштем са пуно дара….
И пустиња би са неким била попут оазе,
и улица са неким би била најлепши дом,
и гола поља, чак и усред највећег мраза,
вечности била би највећи изазов!
Овако љубав најчешће ужива у књигама!
(с) Мајра
ОЛУЈА Олуја ноћас пламти, над градом и уморном душом, а срце хоће да упамти све што је младић видео и слушо. Старца са дугом косом, девојку младу, са телом видре. Срце ноћас жели с поносом, све да осети, баш свуд да стигне. А црвени огањ пролази поред успаваних и кроз њих. Ноћас се ни … Настави са читањем “ОЛУЈА – Љубодраг Обрадовић”
ОЛУЈА
Олуја ноћас пламти,
над градом и уморном душом,
а срце хоће да упамти
све што је младић видео и слушо.
Старца са дугом косом,
девојку младу, са телом видре.
Срце ноћас жели с поносом,
све да осети, баш свуд да стигне.
А црвени огањ пролази
поред успаваних и кроз њих.
Ноћас се ни на шта не пази,
ноћас је живот као стих.
Настави са читањем “ОЛУЈА – Љубодраг Обрадовић”
Svog princa iz bajke još nisi našla kažeš da si zbog toga izludila, ne brini nastavi da tražiš dalje, još nisi dovoljno žabaca poljubila. Prevrćeš očima duriš se na me kažeš da sam podal i zao ti ne znaš princezo da sam i ja odavno u red za poljubac stao. Milovan Petrović
Svog princa iz bajke još nisi našla
kažeš da si zbog toga izludila,
ne brini nastavi da tražiš dalje,
još nisi dovoljno žabaca poljubila.
Prevrćeš očima duriš se na me
kažeš da sam podal i zao
ti ne znaš princezo da sam i ja
odavno u red za poljubac stao.
Milovan Petrović