ЉУБАВ ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ У КЊИГАМА
Стално се поново рађам
јер као лептир живим на један дан
никада четири зида нису ми иста
изјутра крила нова ми ничу за слатки Рај…
Зјапе хиљаде прозора са истом причом
док светлост се ваља као прозирни плашт
озбиљан осмех се шири ужурбано
рука у руци трепери ко’ да је дах…
Погледи стрмоглаво јуре по контурама
док душе лебде над нама за трен среће,
кровови робују слепо креатурама
као коров слепо ниче најлепше цвеће…
Стално се поново рађам уз опроштај
прошлости отварам врата дубоке прашуме,
ниједан степеник не личи на онај од јуче
изнова љубав корење пружа у срце што туче…
А, могло, могло би бити другачије,
јер живот је загонетка и варка стара,
бескрај би за нама био и испред нас,
као соко летели би над огњиштем са пуно дара….
И пустиња би са неким била попут оазе,
и улица са неким би била најлепши дом,
и гола поља, чак и усред највећег мраза,
вечности била би највећи изазов!
Овако љубав најчешће ужива у књигама!
(с) Мајра