Добродошли!
TI SI NAJLEPŠA Govore mi da si lepa, govore mi da si bajna, a ja glavom odmahujem, ti si dušo moja tajna.
TI SI NAJLEPŠA
Govore mi da si lepa,
govore mi da si bajna,
a ja glavom odmahujem,
ti si dušo moja tajna.
Настави са читањем “TI SI NAJLEPŠA – Poeziju Ljubodraga Obradovića peva Mile Djurić”
ЗИМСКА МАГИЈА Зима је, и ветар у ноћи тихо завија, док у белини тоне улица осећам како годи и прија безбрижна игра драгих лица Зима је, док ме обузима чаробна арија веселог роја пахуља снежних тако бих да вечно живи чаролија осмеха безбрижних и погледа нежних Зима је, На хоризонту месечина бледи и … Настави са читањем “ЗИМСКА МАГИЈА – Срећко Симић”
ЗИМСКА МАГИЈА
Зима је,
и ветар у ноћи тихо завија,
док у белини тоне улица
осећам како годи и прија
безбрижна игра драгих лица
Зима је,
док ме обузима чаробна арија
веселог роја пахуља снежних
тако бих да вечно живи чаролија
осмеха безбрижних и погледа нежних
Зима је,
На хоризонту месечина бледи
и мраз у крошњама своја гнезда свија
док поноћ причу слика и беседи
мир се над светом мојим надвија
Зима је
и окно се у прозору шара и леди
трену се срећном радујем и ја
и све ми друго ноћас мање вреди
док око мене живи та магија.
ЉУБАВ ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ У КЊИГАМА Стално се поново рађам јер као лептир живим на један дан никада четири зида нису ми иста изјутра крила нова ми ничу за слатки Рај… Зјапе хиљаде прозора са истом причом док светлост се ваља као прозирни плашт озбиљан осмех се шири ужурбано рука у руци трепери ко’ да је … Настави са читањем “ЉУБАВ ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ У КЊИГАМА……Миладиновић Сандра….Мајра”
ЉУБАВ ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ У КЊИГАМА
Стално се поново рађам
јер као лептир живим на један дан
никада четири зида нису ми иста
изјутра крила нова ми ничу за слатки Рај…
Зјапе хиљаде прозора са истом причом
док светлост се ваља као прозирни плашт
озбиљан осмех се шири ужурбано
рука у руци трепери ко’ да је дах…
Погледи стрмоглаво јуре по контурама
док душе лебде над нама за трен среће,
кровови робују слепо креатурама
као коров слепо ниче најлепше цвеће…
Стално се поново рађам уз опроштај
прошлости отварам врата дубоке прашуме,
ниједан степеник не личи на онај од јуче
изнова љубав корење пружа у срце што туче…
А, могло, могло би бити другачије,
јер живот је загонетка и варка стара,
бескрај би за нама био и испред нас,
као соко летели би над огњиштем са пуно дара….
И пустиња би са неким била попут оазе,
и улица са неким би била најлепши дом,
и гола поља, чак и усред највећег мраза,
вечности била би највећи изазов!
Овако љубав најчешће ужива у књигама!
(с) Мајра