Настави са читањем “Рале Дамјановић говори песме Љубодрага Обрадовића ЗЕЛЕНО и МУЗИКА”
Дан: 29. март 2016.
Obnevidjeli – Miro Beribaka
Obnevidjeli . I biće što će biti kasno je da podignemo glave konjanici su već tu… i gaze… temelje naših kuća su u prah ognjem stvorili obnevidjeli, nama je još uvijek toplo kamen dugo gori zahladniće kad nam kuće padnu… Biće i što nikada bilo nije ljudi će se sa svojom djecom otimati za komad … Настави са читањем “Obnevidjeli – Miro Beribaka”
Obnevidjeli
.
I biće što će biti
kasno je da podignemo glave
konjanici su već tu…
i gaze…
temelje naših kuća su u prah ognjem stvorili
obnevidjeli, nama je još uvijek toplo
kamen dugo gori
zahladniće kad nam kuće padnu…
Biće i što nikada bilo nije
ljudi će se sa svojom djecom
otimati za komad hljeba… otrovanog…
paščad će da se čude kakve psine vide
i da zavijaju bolno…
Kasno je da bratu pružimo ruku
i on nama, da se najzad zagrlimo bratski
da jedni druge sačuvamo…
Krvlju smo se razbratili…
Igramo na povodcu sa dugačkim štapom
kao mečka
onima koji nas platiše kao jeftinu kurvu
pa smo sada njihovi
i nikada više svoji biti nećemo
niti naših predaka koji su nam ostavili
ono što već nemamo…
ono za šta ginuti nismo znali
kao oni, da ostavimo pokoljenjima
koja imati nećemo,
jer ni nas odveć nema…
Nestalo nas je s temeljima našim…
.
Miro Beribaka
SVAKO ME PROLEĆE NA MLADOST SETI – Milovan Petrović
Svako me proleće na mladost seti na one bezbrižne dane, kada nam mašta visoko poleti i nigde, nigde da stane. Svako mi proleće donese setu sećanja vrate se meni, dok moja jesen lagano stiže prolećna trava zeleni. Sunce latice zracima kupa prolećnih prvih ruža, dok moji dani sve brže teku, obdanica sve je duža. Svako … Настави са читањем “SVAKO ME PROLEĆE NA MLADOST SETI – Milovan Petrović”
Svako me proleće na mladost seti
na one bezbrižne dane,
kada nam mašta visoko poleti
i nigde, nigde da stane.
Svako mi proleće donese setu
sećanja vrate se meni,
dok moja jesen lagano stiže
prolećna trava zeleni.
Sunce latice zracima kupa
prolećnih prvih ruža,
dok moji dani sve brže teku,
obdanica sve je duža.
Svako me proleće na mladost seti,
a mladost ko mladost rana,
stidljiva, lepa, za starost slepa
u pesmi opevana.
Zašto se mladost ne vrati meni,
zašto se ne vrti u krugu,
zašto ko proleće sve ne ozeleni
zašto ne otera tugu.
Milovan Petrović