Дан: 9. март 2016.

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ЧИСТИЛИШТЕ

Сваком пролазнику
и одбеглом робијашу
што тамницу своју
домом за ситне радости
прозва
Сваком детету
што очима тумачи језик птица
и што га за трпезу
безимена скитница
позва
Сваком цвету
што зори враћа осмех
а земљи вечност лепоте
и сваком песнику
што стих му се оте
док ноћ у свитање пласти
и свакој ласти
што се у погледу сликара гнезди
ветру што кроз снове немирне језди
и свему што живети иште
понављам с јутра
понављам ћутке и гласно
време је за чистилиште.

Марат, марч, кожодер, дерикожа
„Марат кози пријети, кожу ћу ти здријети“…
Прљаве крпе снијега, около се вуку…
Збркани ланци ждралова, уморни…ко да ће мријети,
криче…
Надиру воде смећарице…
ледомеље…
Све је у хуку, све је у буку…
Превртљив свлак је ожујак
Баба Марта, гладна намрштена…
Зима је репом ошину,
зубати марч, мрчем је омрчи…
Недаде јој жива дамара,
За јарчевима да потрчи…
Превртљив свлак…ожујак
И како марач одмиче,
тихо нечудом…
Зрачак сунчев танани,
Рогату бабу раздробиће…
С јарчевима да је сахрани…