Дан: 12. март 2016.

АМАНЕТ ОЦУ – Срећко Симић

  АМАНЕТ ОЦУ КАДА ЈЕ ОТАЦ, С ЈУТРА У ЦРКВУ НА ПРИЧЕСТ ИШАО У НАШ БИ ДОМ СА НЕБА СИШАО МИР БОЖЈИ И СВАКОМ ОД НАС НЕЧУЈНО ПРИШАО КАДА ЈЕ ОТАЦ С ЈУТРА У ЦРКВУ НА ПРИЧЕСТ ИШАО КАД БИ СЕ ОДАЦ СА ПРИЧЕШЋА У ЗЛАТНО ЈУТРО ВРАЋАО СА ЊИМ БИ ВАЗДА МИР БОЖЈИ У … Настави са читањем “АМАНЕТ ОЦУ – Срећко Симић”

 

АМАНЕТ ОЦУ

КАДА ЈЕ ОТАЦ, С ЈУТРА
У ЦРКВУ НА ПРИЧЕСТ ИШАО
У НАШ БИ ДОМ СА НЕБА СИШАО
МИР БОЖЈИ
И СВАКОМ ОД НАС НЕЧУЈНО ПРИШАО
КАДА ЈЕ ОТАЦ С ЈУТРА
У ЦРКВУ НА ПРИЧЕСТ ИШАО

КАД БИ СЕ ОДАЦ СА ПРИЧЕШЋА
У ЗЛАТНО ЈУТРО ВРАЋАО
СА ЊИМ БИ ВАЗДА
МИР БОЖЈИ У ДОМ НАШ СВРАЋАО
И СВАКОМ СЕ ОД НАС НЕЧУЈНО ОБРАЋАО
КАД БИ СЕ ОТАЦ СА ПРИЧЕШЋА
У ЗЛАТНО ЈУТРО ВРАЋАО

КАД БИ СЕ ОТАЦ ЗБОГ ЗЛА ИЛ` НЕПРАВДЕ СРДИО
И КАД БИ НАС ОЗЛОЈЕЂЕН НЕВИНЕ ГРДИО
ЗНАЛА БИ БРИЖНА И МИЛА МАТИ
У ЦРКВУ СВАГДА ДА ГА ИСПРАТИ
КАД БИ СЕ ОТАЦ ЗБОГ ЗЛА И НЕПРАВДЕ СРДИО

КАДА СУ ОЦА НА ОДРУ У ЦРКВУ УНЕЛИ
МИ СМО СЕ УЦВЕЉЕНОЈ МАЈЦИ ЗАКЛЕЛИ
ДА ЋЕМО ЗА ЖИВОТА ПРЕОСТАЛОГ СВОГА
У ДОМУ ЧУВАТИ ОЧЕВОГ БОГА
И МИР СМО СА ЊИМ У АМАНЕТ УЗЕЛИ
КАДА СУ ОЦА НА ОДРУ У ЦРКВУ УНЕЛИ

НАША МАЈКА…….Миладиновић Сандра

НАША МАЈКА Ја бих да заглим уснуле равнице, пре него што крене све да буја, да у шуме још неолистале, зароним пре свих славуја… Са лијом радо бих шуњала гором, до оног старог извора милог, духу се шуме заклела тихо, да знам да кријем тајну ко’ нико… О чујеш ли ме језера вило, одведи ме … Настави са читањем “НАША МАЈКА…….Миладиновић Сандра”

devojka-u-sumi-1438163289-64352

НАША МАЈКА

Ја бих да заглим уснуле равнице,
пре него што крене све да буја,
да у шуме још неолистале,
зароним пре свих славуја…

Са лијом радо бих шуњала гором,
до оног старог извора милог,
духу се шуме заклела тихо,
да знам да кријем тајну ко’ нико…

О чујеш ли ме језера вило,
одведи ме на бал сванућа
да са Месецом попијем вино,
док не замирише погача врућа….

Са оном старом баком на брегу
поседела бих и без речи,
њена доброта , дубоке боре…!
тим доплим дахом све ране лечи….

Солунске приче од старог чиче,
што носи шајкачу и суче брке…
Опростите, али више ми годе,
јер праву мудрост рађају муке…

Кад видим лавину безосећања,
сетим се дубоке гробнице плаве,
почнем да јецам за умрлима,
што за слободу дадоше главе…

Мисли ми лутају Газиместаном,
док се у Лазарици понизно молим,
радо бих бдела на светом месту,
да своме роду залечим боли!

Нек свако српско чедо сазна,
за мајку Србију где год да је,
прошлост и садашњост нек се помире,
у име слоге и старе славе!

(с) Миладиновић Сандра

JASMINA – Milovan Petrović

Kraj bistrog izvora raspletene kose s’ bokalom u ruci stajaše Jasmina zahvataše vodu kao nekad davno u poznatoj pesmi, Šantića Emina. Sve je isto bilo i bašta i cveće, pa i miris plave raspletene kose, samo ja sam baštom prolazio često gledajuć’ Jasminu, njene noge bose. O… bila je lepa jest’ tako mi vina, zanese … Настави са читањем “JASMINA – Milovan Petrović”

Kraj bistrog izvora
raspletene kose
s’ bokalom u ruci
stajaše Jasmina
zahvataše voduRelaterad bild
kao nekad davno
u poznatoj pesmi,
Šantića Emina.
Sve je isto bilo
i bašta i cveće,
pa i miris plave
raspletene kose,
samo ja sam baštom
prolazio često
gledajuć’ Jasminu,
njene noge bose.
O… bila je lepa
jest’ tako mi vina,
zanese me poput,
Šantića Emina.
I danas prolazim
kraj izvora starog
i kraj bašte cvetne,
priznajem pred svima,
ne miriše više
raspletena kosa
udala se davno
iz bašte Jasmina.
Sad Šantića kunem
za ideju, pesmu,
preda mnom je prazna
sad čaša od vina
i proklinjem onaj
izvor ili česmu
kud šetaše nekad
Šantića Emina.

Milovan Petrović