Дан: 7. фебруар 2016.

Милош Ристић: ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ и ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО – Песничка сусретања ПоезијаСРБ

У Крушевачком позоришту 28.01.2016. године у оквиру Песничких сусретања ПоезијаСРБ, у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, представљене су две књиге књижевних критика Милоша Ристића: ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ и ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО.  О стваралаштву књижевника Милоша Ристића говориo je Вељко Стамболија. Драги Тасић је говорио о свом стваралаштву и књизи критика … Настави са читањем “Милош Ристић: ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ и ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО – Песничка сусретања ПоезијаСРБ”

У Крушевачком позоришту 28.01.2016. године у оквиру Песничких сусретања ПоезијаСРБ, у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, представљене су две књиге књижевних критика Милоша Ристића: ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ и ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО.  О стваралаштву књижевника Милоша Ристића говориo je Вељко Стамболија. Драги Тасић је говорио о свом стваралаштву и књизи критика Милоша Ристића ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО. Милош Ристић говорио је о Тасићевом стваралаштву у контексту књиге књижевних критика ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО коју је написао и о књизи ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ и књижевној сцени и књижевности у Србији. Програм су водили Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак се постарао Мирослав Мића Живановић. У другом делу програма своју поезију су говорили чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и други песници:  Саша Милетић, Јована Марковић, Ратко Тодосијевић Баћо, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Градимир Карајовић, Братислав Костадинов, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Стефан Кнежевић и Весна Михајловић.

Промовисане су књиге ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ и ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО
Милош Ристић аутор књига

(с лева на десно: Љубодраг Обрадовић, председник удружења песника ПОЕЗИЈА СРБ, Драги Тасић, књижевник, Милош Ристић, аутор књиге ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО и Вељко Стамболија, професор и књижевни критичар)

ОДЛАГАЊЕ ПЛАЧА – Срећко Симић

ОДЛАГАЊЕ ПЛАЧА   Одлажем мисли о растанку са стварима, са додирима у мраку, са сметеношћу у кораку, са светлошћу што се у зраку залазећег сунца на кошуљи преко наслона столице одмара. Одлажем кнедлу у грлу када ми шапат крај узглавља зашушти и кроз завесу од тила донесе глас немушти пролећа ветар. Одлажем сузу скривену, да … Настави са читањем “ОДЛАГАЊЕ ПЛАЧА – Срећко Симић”

ОДЛАГАЊЕ ПЛАЧА

 

Одлажем мисли о растанку са стварима,

са додирима у мраку,

са сметеношћу у кораку, са светлошћу

што се у зраку залазећег сунца

на кошуљи преко наслона столице одмара.

Одлажем кнедлу у грлу

када ми шапат крај узглавља зашушти

и кроз завесу од тила донесе глас немушти пролећа ветар.

Одлажем сузу скривену,

да је с кишног јутра несмотрену низ око пустим.

Одлажем да реч неку макар бесмислену изустим,

док се у пејсажима од зеленила густим низ реку још зеленију измаглица диже.

Одлажем стисак загрљаја

док се возови незнани неумитно ближе да ме покупе

у вагон за плакање.

NAPUŠTENI

Dok minus brije u cvokotanju, hodajuć traže utočište… nekako prođe potucanje danju, al đe i kako prenoćište… Utrnule kosti, meso od leda niđe kartona, ćebeta, kutka… da li ih bog svevišnji gleda ili su sami svakog trenutka? Začaureni u sebe duboko svoj vonj kao toplinu nose al odaje ih preblago oko da ispod masne prljave … Настави са читањем “NAPUŠTENI”

Dok minus brije u cvokotanju,
hodajuć traže utočište…
nekako prođe potucanje danju,
al đe i kako
prenoćište…

Utrnule kosti, meso od leda
niđe kartona, ćebeta, kutka…
da li ih bog svevišnji gleda
ili su sami
svakog trenutka?

Začaureni u sebe duboko
svoj vonj kao toplinu nose
al odaje ih preblago oko
da ispod masne prljave kose,
uz strahove, boli i groznu čamu,
ogromnu mučenu dušu nose…
O
đe li će noćas ti jadnici
đe li će noćas beskućnici?