Dok minus brije u cvokotanju,
hodajuć traže utočište…
nekako prođe potucanje danju,
al đe i kako
prenoćište…
Utrnule kosti, meso od leda
niđe kartona, ćebeta, kutka…
da li ih bog svevišnji gleda
ili su sami
svakog trenutka?
Začaureni u sebe duboko
svoj vonj kao toplinu nose
al odaje ih preblago oko
da ispod masne prljave kose,
uz strahove, boli i groznu čamu,
ogromnu mučenu dušu nose…
O
đe li će noćas ti jadnici
đe li će noćas beskućnici?
(Прочитано: 23 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.184.689 пута)