Дан: 4. фебруар 2016.

НА СРЦУ ЧЕСМА….Милaдиновић Сандра

НА СРЦУ ЧЕСМА Ево већ ће лето, а тебе још нема бојим се да више не мислиш на мене да ме се не сетиш ни на старом месту где смо некад често проводили време… Не видиш ме чак ни у оној чаши који стоји празна ту за истим столом ни у звонком смеху иза твојих … Настави са читањем “НА СРЦУ ЧЕСМА….Милaдиновић Сандра”

111-111

НА СРЦУ ЧЕСМА

Ево већ ће лето, а тебе још нема
бојим се да више не мислиш на мене
да ме се не сетиш ни на старом месту
где смо некад често проводили време…

Не видиш ме чак ни у оној чаши
који стоји празна ту за истим столом
ни у звонком смеху иза твојих леђа
што загребе душу пробуђеним болом…

Одавно се играш слепо са животом
и из дана у дан не смета ти исто
а ја поред свега што носам у души
поново се рађам и умирем често…

Знам одавно већ ми ни име не памтиш
али не знам с’ чиме заслужујеш песму
зашто човек памти оно што не треба
кад на срцу има сазидану чесму…?!

Ех што нисам јака, јака као пре…
па да сем опроштаја, заборавим све!

(с) Милaдиновић Сандра

DAN KAD JE POBELEO ĐAVO (BALKANIKE)-Nena Miljanović

    Nije plakala ni hulila kad joj je umro sin Zbog dece svoga deteta Ta žena je stajala uspravno ( da jaukom ne jazbi decu) Zaboravljajući da je mati I da je Bog zaboravio da je njeno dete otac Koji je nekome nejakom trebao više Nego što je njoj staroj trebao sin Tog zlog … Настави са читањем “DAN KAD JE POBELEO ĐAVO (BALKANIKE)-Nena Miljanović”

 

 

Nije plakala ni hulila kad joj je umro sin
Zbog dece svoga deteta
Ta žena je stajala uspravno ( da jaukom ne jazbi decu)
Zaboravljajući da je mati
I da je Bog zaboravio da je njeno dete otac
Koji je nekome nejakom trebao više
Nego što je njoj staroj trebao sin

Tog zlog proleća
Više glave mu je posadila vesele suncokrete
Da se na žute glave skupljaju sunčevi zraci i ptice
I kad je strašno letnje nevreme
Ujutro gradom samlelo zrelo žito na našoj njivi
Nije ni reč progovorila u praznom ambaru
Bela kao kreč i u crtu stisnutih usta
Ali to popodne na groblju
Podižući sinovljeve slomljene suncokrete
Digla je oči u nebo moja slomljena grandmother
I široko otvorenih usta hvatala dah
Psujući Boga strašnim glasom
Psovkama od kojih su i đavoli pobeleli od užasa
U danu
U kom je moja Anđelija prestala da veruje u Milosrdnog
Zbog suncokreta
I sunca
I ptica…

 

 

 

ТИ МЕ ПОДСЕЋАШ ДА ЉУБАВИ ИМА – Срећко Симић

У јутра тмурна кад кише плачу само се у оку твоме небо плави па ме дозива да њиме полетим препустим снове крилима  љубави Мисао понекад стане пред буром када је запљусне очаја плима осмех ме твој у луку врати у пролазу подсети да љубави има И када у срцу пролеће закасни када га окује лед … Настави са читањем “ТИ МЕ ПОДСЕЋАШ ДА ЉУБАВИ ИМА – Срећко Симић”

У јутра тмурна кад кише плачу
само се у оку твоме небо плави
па ме дозива да њиме полетим
препустим снове крилима  љубави

Мисао понекад стане пред буром
када је запљусне очаја плима
осмех ме твој у луку врати
у пролазу подсети да љубави има

И када у срцу пролеће закасни
када га окује лед и зима
топлина твоја зна да угреје
да ме подсети да љубави има

Браним се у сну од најезде зла
кошмар ми прети да ме преплави
твоја ми рука буђење нуди
и подсети ме да има љубави

Када ми корак неспретно стане
у мисли залута шапат неспокоја
однекуд, увек као да зна
спас ми понуди љубав твоја.

К`о храст спокојно крај реке стојим
олуји, мржњи и злу пркосим
јер у грудима срце је живо
у њему љубав твоју носим.

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА – Конкурс за 2016. годину

Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna (14. februar), Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB u saradnji sa Ateljeom galerije MAKY iz Kruševca i Kulturnim centrom Kruševac raspisuje 8. medjunarodni poetski konkurs na temu: LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA Na konkursu mogu biti zastupljene sve vrste umetničkog izražavanja u poeziji na srpskom jeziku. Pravo učeća imaju: učenici osnovnih … Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА – Конкурс за 2016. годину”

Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna (14. februar), Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB u saradnji sa Ateljeom galerije MAKY iz Kruševca i Kulturnim centrom Kruševac raspisuje 8. medjunarodni poetski konkurs na temu:

LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA
Na konkursu mogu biti zastupljene sve vrste umetničkog izražavanja u poeziji na srpskom jeziku. Pravo učeća imaju:

  • učenici osnovnih škola,
  • učenici srednjih škola,
  • studenti  i
  • odrasli pesnici iz zemlje i inostranstva.

Pozivaju se svi zainteresovani da uzmu učešće u konkursu i pošalju svoje radove do četvrtka, 11 februara 2016. godine. Radovi se mogu predati isključivo elektronskom poštom na email: ljubav@poezija.rs

Nagradjeni radovi će biti objavljeni na portalu поезија.срб odnosno http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/index.php . Pobednicima će biti uručene nagrade u knjigama na izvodjenju umetničkog programa u čast LJUBAVI I VINA 13.02.2016. godine u 18:00 časova u Beloj sali KCK u Kruševcu.

Radovi moraju da sadrže podatke o autoru (ime, prezime, broj telefona i mejla, kao i podatke o školi ili fakultetu (odnosno razredu i godini studija).
Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА – Конкурс за 2016. годину”

И ОПЕТ МИ ДУША СВЕ О ТЕБИ САЊА….Миладиновић Сандра

И ОПЕТ МИ ДУША СВЕ О ТЕБИ САЊА И опет ми душа све о теби сања, вапе нежне струне ове мандолине, ко’ лахор лагана и полен мирисна, сродну душу чека да је жеља мине… Чини се да вапај одлази ка небу, лагано постаје јецај тихе ноћи, оне слатке речи што би хтела чути, дал’ ће … Настави са читањем “И ОПЕТ МИ ДУША СВЕ О ТЕБИ САЊА….Миладиновић Сандра”

13650132929083_p

И ОПЕТ МИ ДУША СВЕ О ТЕБИ САЊА

И опет ми душа све о теби сања,
вапе нежне струне ове мандолине,
ко’ лахор лагана и полен мирисна,
сродну душу чека да је жеља мине…

Чини се да вапај одлази ка небу,
лагано постаје јецај тихе ноћи,
оне слатке речи што би хтела чути,
дал’ ће сан остати или ћеш ми доћи…?!

Знам постојиш негде испод овог свода,
сетан и занесен улицама ходаш,
чезнеш као и ја у друштву самоће
јер не желиш лажно ником да се подаш…

Уздахнеш дубоко да одагнаш стеге,
које знају често и чврсто да држе
насмејеш се друштву када чујеш име
и сетиш се једне расцветале руже…

Обоје нас боду ти оштри чувари,
што као бедеми сласт живота љубе,
кад се занесемо, себе обманемо,
бол је у грудима оно с’ чим нас буде…

И још негде тамо у цветној долини,
где ни птице нису свиле своја гнезда,
Чека један извор да река потече
Стоји једна суза сама испод звезда…

Ту сам за те увек, сваког часа, трена,
молим се за тебе, а име ти не знам,
дани беже само, а године лете,
знај до задњег часа нећу да се предам!

( с) Миладиновић Сандра