Дан: 10. фебруар 2016.

СВЕ ЈЕ ТО ЗБОГ ЉУБАВИ И ВИНА

 

 

Ноћас се  сећање у мисли просипа

К`о из ко зна које чаше опор гутљај вина

Ноћас ми љубав, крчмарева прелепа кћи

Месечева невеста

И у песми лијепа Емина

 

Ноћас се ево поноћи предајем

У   стакло разбијене чаше нестаје  моја суштина

А љубав лик свој  оставља

У свакој капи  испијеног вина

 

Ноћас поноћи љубав је име

И суза горка незван је гост

У глави бучна је самоће тишина

Јер љубави ноћас ни вино није мост

 

Ноћас ме пије вино

на његово тонем дно

и у кошмару љубави равно је и фино

к`о широко поље кошено

 

 

Ноћас  је срце љубави препуно

А љубав на небу је звездана прашина

И дође ми да месец загрлим

К`о песник  брезе у стиховима Јесењина

 

Ноћас ми песма стихове не зна

о њих се спотиче и болно пада

ноћас је моја душа чаша испијеног вина

за љубав давну спремна да страда.

 

Слом

 

Сломљена су свака надања у боље,

на срчане бите притиснуле силе,

залегле суштине на духовно стоље,

и животне стазе магле обавиле.

 

Нестали су гласи, пољубци замукли,

под плаштима лажи уздижемо себе,

згажено је цвеће, ножи се исукли,

у болесном бесу душа празна зебе.

 

Исекли смо шуме, затровали врела,

опили смо главе паролом и новцем,

напунили граде, опустели села,

господара свога називашмо оцем.

 

Проклешмо мајке, а хвалишмо дроље,

усађујућ у се разврате и блуди,

место гране лисне, ми смо суво коље,

и онај што тужи, и онај што суди.

 

Себи дашмо права, равна само Богу,

зидајући нове Вавилонске куле,

учећи децу своју, још од малих ногу,

да играју на писке ђаволове фруле.

 

Залегле суштине…, повратка нам нема,

престоље смо давно дали проданима,

чекајућ на крај, главом испод шлема,

на последњи јуриш, за славу режима.

 

Све животне стазе магле обавиле,

само смрти ничу дуж линије фронта,

бодљикавом жицом стегнуте су жиле-

исчезло је Сунце с нашег хоризонта.

 

Kao lajtmotiv Ravelovog Bolera
U intervalima largo-vivače
Provlači se i povlači zabranjena misao
Kao trak magle kroz ključaonicu
Iz svesti jave u u podsvest sna
Tren pred fazu REM
Jedva uhvatljiva
Kao tonovi sa ivice čujnosti
Nepitana
Daje odgovore na pitanja koja se ne postavljaju
Opasnija od smrti po smrtnike
Da san ne iskrivi slike u neprepoznatljive
I buđenje ih izbriše kao nepodnošljive
O veličanstvenoj i strašnoj volji (ne)milosrdnog Boga
I konačnosti života i ljubavi
I beskonačnosti smrti i tuge za izgubljenim

I samo stih se provuče iz sna u dan
Kroz vrata onostranog zatvorena za sve
Osim za ljubavlju žigosane pesnike
Uklete da traju kao san o sebi
U intervalima živeti i izmišljati život
Od pesme do pesme
Između žudnje za životom i ljubavlju (i njenim bolom)
I čežnje za smrću
Koja će taj bol obesmrtiti

&
Sanjah te noćas ponovo
I ponovo me bolelo sve što te je prošlo
Ili je san sanjao mene
Svejedno
Između vere i u sumnje u sanjano (kao u Boga)
Pesma je o Boleru
I bol je
Kao da si mi ljubav
I kao da ti nisam