Дан: 2. фебруар 2016.

TO JE SVE ~ milka vukic v.

. Pogledaj potoke Kad brzaju u rijeku… Leptira na cvetu…… Pticu u letu… Osjeti meku travu… Sjaj rose jutarnje… Kisu dok rominja.. Osmehni se suncu jer sija… Udahni miris zumbula… Zapamti zvezde vecernje… Duge i nebo svoje… Zivot to je. . To je sve Sto ti treba…. Zahvali Gospodu Na zemaljskom raju. ,

.
Pogledaj potoke
Kad brzaju u rijeku…
Leptira na cvetu……
Pticu u letu…
Osjeti meku travu…
Sjaj rose jutarnje…
Kisu dok rominja..
Osmehni se suncu jer sija…
Udahni miris zumbula…
Zapamti zvezde vecernje…
Duge i nebo svoje…
Zivot to je.
.
To je sve
Sto ti treba….
Zahvali Gospodu
Na zemaljskom raju.
,

VELIKO SLOVO ( PSALMI LJUBAVI) – Nena Miljanović

prenuta  iz ledene letargije iščitavanjem prošlih poema  posvećenih tebi  osluškujem oživljavanje izumrle  sebe:   pokreću se  okamenjene  kosti  i šumi ponovo otkravljena   krv  opet   mogu da zaplačem osećam   kako mi  iz oka  izviru bujna   jelenska  pojila kao podmlađena  košuta podrhtavam  u telu tanani drhut  u prsima sićušan prhutu  to mi  se  ptice … Настави са читањем “VELIKO SLOVO ( PSALMI LJUBAVI) – Nena Miljanović”

prenuta  iz ledene letargije

iščitavanjem prošlih poema  posvećenih tebi 

osluškujem oživljavanje izumrle  sebe:  

pokreću se  okamenjene  kosti 

i šumi ponovo otkravljena   krv 

opet  

mogu da zaplačem

osećam  

kako mi  iz oka  izviru bujna   jelenska  pojila

kao podmlađena  košuta podrhtavam 

u telu tanani drhut 

u prsima sićušan prhutu 

to mi  se  ptice pospale bude  u nedrima 

između razmaka rebara i redova stihova

izleću iz mojih starih  pesama   o tebi 

ohrabrene podsećanjima 

lepršaju novim poetskim perima u starim krilima

 

pratim ih 

u susret Južnoj Zvezdi tebe na severu sebe 

polećem  

pokrenuta (ne)srećnim pesničkim  ludilom   

razodevene duše

kliktaj sam tvoga imena  u  grlu

peteljka srca si mi među zubima

letim   

još jednom  raskriljena nadom u naše (ne)moguće

raspamećena radošću bez razloga

progonim tugu (ostavljene) u podsvest 

i razdevičavam  poetsku isposnicu  u sebi

uskličnicima 

prepričavam  te iz juče u sutra

kao novu legendu na stari mit 

i nek je  netačnost i preuveličavanje 

i nek si  još samo moje  poetsko  Slovo o Ljubavi 

veliko je

jer  piše me u žive…

NAPRED…..Miladinović Sandra

NAPRED….. Ne želim ja da budem sama ali dobro znam šta me čeka vrata Raja obećana a u paklu bi se pekla…. Ne želim ja da budem svetlo pa od njega čista tama zabranjeno svako mesto nisam stvar …..bolje sama…. Ne želim ja ni lažna krila prijatelja na par dana prava ljubav je u knjigama … Настави са читањем “NAPRED…..Miladinović Sandra”

SRBIJA

NAPRED…..
Ne želim ja da budem sama
ali dobro znam šta me čeka
vrata Raja obećana
a u paklu bi se pekla….
Ne želim ja da budem svetlo
pa od njega čista tama
zabranjeno svako mesto
nisam stvar …..bolje sama….
Ne želim ja ni lažna krila
prijatelja na par dana
prava ljubav je u knjigama
a po svetu luta sama…
Ne želim ja prazno nebo
jer na njemu sjaje zvezde
bez pesme i slatkog stiha
eto meni grča, jeze…
Ne tražim ja bistru vodu
da bih od nje stekla baru
ovo je vek bez ljubavi
i sveo se na reklamu…
Ne želim ja za svedoka
nikog osima samog Boga
koža mi je ova mila
a da volim imam koga!
Ne želim ja ni tu ”slobodu”
sve što novi svet nam nudi
kao žrtvuju se slavno
a svako svoj život vodi…
Gradovi su puni laži
ni na selu nije bolje
lažni moral svuda hara
svi se grle svi se vole….
Ne želim ja taj život trošan
bez srama -ni troške hleba,
Plava grobnica nas zove
Stara majka gleda s’ neba…
Krv se lila i čast bila
obraz je čist ko Krst je bio
A sad Kain je bez kazne
a brata je pogazio…
Ne pristajem na zidove
na neslogu što nas vodi
ova zemlja neće korov
hoće plodna da nam rodi…
Sveti Sava poručuje
Dositej i Vuk se čuju
i Tesla je iz pepela poleteo
kroz oluju…
Napred braćo naša draga
Setite se slavnog Stepe,
Il Vojvode Mišića
Složna braća su ko’ zvezde…
Napred sestre uzdanice
Naše kneginje Milice
Naše Mine, Isidore…
Srbi treba da se vole!!!
© Miladinović Sandra

Неверство- Зоран Танкосић

Неверство   Чујем, у ноћи, уздах што пада, право из твојих једрих груди, хиљаде мисли, боли и јада, насукана сећања на поноћне спруди.   Гориш у тузи и пожуди, не знајућ` шта је прече, у срцу чедност, на кожи блуди, осмех што искри, суза што пече.   Страст те слама, спушта и диже, у вртлоге … Настави са читањем “Неверство- Зоран Танкосић”

Неверство

 

Чујем, у ноћи, уздах што пада,

право из твојих једрих груди,

хиљаде мисли, боли и јада,

насукана сећања на поноћне спруди.

 

Гориш у тузи и пожуди,

не знајућ` шта је прече,

у срцу чедност, на кожи блуди,

осмех што искри, суза што пече.

 

Страст те слама, спушта и диже,

у вртлоге лудила, поноре савести,

само још корак, никада ближе,

оков смирује, слобода жести.

 

Милује ухо тај умили шапат,

предат` се њему и хоћеш и нећеш,

суза из ока не престаје капат`,

нову себе ненад`но срећеш.

 

Затим, тихне уздах, ко да и не би,

битка у теби нагло се сврши,

страст, љубав, ко копље преби,

капија твоје куле се сруши.

 

Невера обузе усне и тело,

узвишен чин преваре поста,

певајућ` љубави задње опело,

славећи новог, незваног госта.