Месец: децембар 2013.

KAKONARODKAZE.COM – Saša Milivojev – Sramna presuda – oslobođeni ratni zlotvori

KAKONARODKAZE.COM - Saša Milivojev - Sramna presuda - oslobođeni ratni zlotvori
KAKONARODKAZE.COM – Saša Milivojev – Sramna presuda – oslobođeni ratni zlotvori

*** Radenko Nastić

Sve je to bilo već Nekad,u nekom snu I Raj,i čista reč Sve je to bilo već. Ptico,plavi snu Vrati odbeglu reč Da kažem sebe tlu Gde kamen cveta već. Vrati moć da trajem Neporočan u zlu U sleđenoj krvi Da pronađem žar. Ptico,o plavi snu, Vrati moć da snevam Kroz predele strave Il snom … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Sve je to bilo već
Nekad,u nekom snu
I Raj,i čista reč
Sve je to bilo već.

Ptico,plavi snu
Vrati odbeglu reč
Da kažem sebe tlu
Gde kamen cveta već.

Vrati moć da trajem
Neporočan u zlu
U sleđenoj krvi
Da pronađem žar.

Ptico,o plavi snu,
Vrati moć da snevam
Kroz predele strave
Il snom me sprži.

Pesmu Nedelje u decembru 2013 bira – Lepa Simic

 ДОБРО ЈЕ…Љубодраг Обрадовић Добро је бити добар Искрити за људе љубав Јер своје зло само јад доноси И душу право у пакао носи Добро је написати песму Оригиналну ако умеш Јер на углу увек чека онај У преписивање што се разуме Добро је имати кућу И три прасета су је имала Све док један вук зао … Настави са читањем “Pesmu Nedelje u decembru 2013 bira – Lepa Simic”

 ДОБРО ЈЕ…Љубодраг Обрадовић

Добро је бити добар
Искрити за људе љубав
Јер своје зло само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је написати песму
Оригиналну ако умеш
Јер на углу увек чека онај
У преписивање што се разуме

Добро је имати кућу
И три прасета су је имала
Све док један вук зао
Није кућу одувао

Добро је пронаћи своје место
Ко тражи увек пронађе
И кад ти смета  светлост
Знаш да сунце ноћу зађе

Добро је паметан бити
И мислити да све знаш
Али живот је често чудан
Узима и oно што недаш

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
и у збиљи снови изгоре

Добро је летети
Лети се и без крила
Само да је поред тебе
Она што је некад била

Добро је заљубљен бити
Тај нектар стално пити
И свету страст палити
Али боље је цуру љубити

Добро је пронаћи мир
И кад немири душу прже
Што пре изградити свој свемир
Јер живот се крати све брже и брже

Добро је живети
и кад живот није добар
Своје јаде у себи скрити
И поћи даље ко чивит модар

Добро је све изазове преживети
Кругови су стално нови
Све што ти срце сад ремети
У будућност своју плови

Добро је пронаћи наду
И излаз кад је густо
Сва надања кад ти украду
Без илузија све је пусто

Добро је…
Бити добар…

© Љубодраг Обрадовић

 

ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ –  Горан Минић

Питали си
Како до снова
До крошања у којима
Седи љубав

Месечева рука
Разлила се над граном
Док смо слали пољупце
Новом дану
И бојали се истине

Пише ти све у зеницама
И где смо то погрешили
Када смо једну ноћ
Спавали међу звездама

И ноћас мислим на тебе
Очи пуне несанице
Кога љубиш

Не могу да заборавим
А морам
Не можеш ни ти
А мораш
Живимо
Јер морамо

© Горан Минић

U DINARI- Jovan Mihajilo

U Dinari nadahnuća,
stoji prazna moja kuća.
Ambulantna kamen bjeli
i sa školom tugu djeli

To je mladost mladih
dana svako drvo
kao rana osječeno sve na pola
i život je kažu škola.

NAŠA DINARA I NAŠA PATNJA
U NAMA DINARSKO SRCE VRCA
I KRV NAM ŽILAMA TEČE
KRV TOPLOG DINARSKOG SRCA.

© Jovan Mihajilo
25.11.2013. Petrovaradin

ГЛАС ОД МЕДА – Елеонора Лутхандер

Разапета селотејпом
између стубова
обезвређеног имена
као luftwaffe
прeливам глас од меда
по тој људској измаглици

У процепу немоћи
загорела књижевна попара
згужвани шешир
ишчитава небо

Мачка се попела
на орман
НЕ УМЕ сама да сиђе

Нема ватрогасаца
нема помоћи

Треба само сести
близу врата
побећи низ степенице
код Банета
спискати чланарину
у “Клубу Књижевника”

© Елеонора Лутхандер

“Бане тoчи, Бане cлужи
aл` за Будoм cpцe тужи.”
по Ђуpи

НЕСТВАРНО СТВАРАН – Mиладиновић Сандра

НЕСТВАРНО СТВАРАН Оседлала сам сребрног ата па по прашини од месечевог праха пошла да те тражим… Јер вукле су ме непознате струје, и овде те није било, а, пре или касније све би се збило… што и сада! Као топла чоколада мирисала је нада, а сливала се кроз косу па низ плећа и као свећа … Настави са читањем “НЕСТВАРНО СТВАРАН – Mиладиновић Сандра”

bar obori pogled

НЕСТВАРНО СТВАРАН

Оседлала сам сребрног ата
па по прашини од месечевог праха
пошла да те тражим…
Јер вукле су ме непознате струје,
и овде те није било,
а, пре или касније све би се збило…
што и сада!
Као топла чоколада мирисала
је нада, а сливала се кроз косу па
низ плећа и као свећа затреперио
је пламен у дањини….
Ти……моја тајна сред душе,
Ти…….моја магија тренутка,
Ти……..и наши снови…
Имаш их то знам….
Неки се незнанци уплићу у наше
животе, али будзашто,
јер празнина се шири
и експлодираће као балон
једнога дана истина у нама…
Нетрепељивост можда пробуди
шесто чуло и споји нас
телепатија, па једног јутра
на јастуку нас пробуди
звезда падалица блистава,
као дечји осмех….
А, подсмех, шта кога брига за то
ако на наша леђа падне такав дар…
дар који нас спаја са васионом…

Оне ноћи када ти у снове дођем,
бићу нестварно стварна,
и тај знак немој занемарити
ТИ….
А, до тада обраћај ми се преко
ветра па донеси који лист
пред ноге док ходам
замишљена…
Или стихом у коме ћу те
препознати иако те овде нема…
Можда птицом која ће ми
кљуном куцнути у окно,
или реком док жубори,
ромори и збори о теби
коме припадам, а кога не знам уистину,
нити знам да ли ћу ти цела
икада стварно припасти…
Ипак у вери,
дотле ћу живети у тишини
сатканој од сна у ком ниси привиђење..
Бићеш моја молитва на уснама
и трзај тренутка…
Ти кога сањам од када знам за себе,
нестварно стваран у мислима…
Моја бит и суђеник са линије
живота на длану….
Мој свитак из књиге о нама,
коју сам давно прочитала,
сама у доба без обећања!
Чуваћу те као птицу у руци,
нежно са пуно осећања!

© Миладиновић Сандра

Stisak ruke

  Osecam tvoje prstice osecam stisak ruke, govor tela dva, razmenu osecanja. Tu si pored mene, setamo se starom kaldrmom razmenjujemo poglede, razmenjujemo osecanja, emocije. Cekam da taj trenutak dodje, cekam da stanem kraj tebe, da osetimo jedno drugo, da vrela krv projuri oboma kroz vene.   Dino Krcic, 2.  decemabar

 

Osecam tvoje prstice
osecam stisak ruke,
govor tela dva,
razmenu osecanja.

Tu si pored mene,
setamo se starom kaldrmom
razmenjujemo poglede,
razmenjujemo osecanja, emocije.

Cekam da taj trenutak dodje,
cekam da stanem kraj tebe,
da osetimo jedno drugo,
da vrela krv projuri oboma kroz vene.

 

Dino Krcic, 2.  decemabar

Decembar

Dosao je i taj mesec, mesec mog rodjenja. Hladno je u mom gradu mogu ti reci, hladno, ali sam siguran da ce biti toplo jer u meni jos tinja vatra, tinja svetlo. Bio je mesec novembar kad si mi rekla da zelis da na kratko prekinemo, na mesec dana, da bi se sredila. Nije mi … Настави са читањем “Decembar”

Dosao je i taj mesec, mesec mog rodjenja. Hladno je u mom gradu mogu ti reci, hladno, ali sam siguran da ce biti toplo jer u meni jos tinja vatra, tinja svetlo. Bio je mesec novembar kad si mi rekla da zelis da na kratko prekinemo, na mesec dana, da bi se sredila. Nije mi bilo lako, jer sam navikao na teben navikao na razgobor sa tobom i razmenjivanje neznosti.

Drzi me  zivotu to ime, koje uvek u coveku poslednje ime, drzi me Nada. Nada da ces se vratiti ponovo meni, da ces otvoriti zajednicku kapiju koju smo napravili, otvoriti je i uci u dvoriste koje u sred zime izgleda kao da je leto, prepuno karanfila, orhideja i ruze, a sve su zasadjene s ljubavlju i osecanjima.

Znam da ti je tesko, znam da nosis bol u sebi, bol koji si mozda nepotrebno stvorila, tim sto si se odvojila od mene. Strpljiv sam i cekacu, sve iz razloga jer znam da si vredna, znam i sta prema tebi osecam i sta zelim da ti pruzim. S ljubavlju sam sve radio i dalje cu nastaviti.

Samo tvoj.