АКО ЈЕ ГРЕХ…
Ako jе грех што волим и волећу,
па макар и неузвраћено било?!
Што волела сам душом свом!?
То што против лажи не могу, већ време…
Ако је то за људе зло?……
Пустићу да све киша спере,
и дуге хладне и оштре зиме….
Пустићу да прође време,
што гута све пред собом,
а, болно бреме баца у црне рупе космоса,
без трага….
Ја тако ситна да се не видим,
ја тако небитна сам знам,
али, један мој искрен осмех са усана,
сузама многим биће крај….
Волела бих да замном певају,
да замном играју и да се веселе,
где сам ја падала да птице певају,
и да цветају руже црвене….
© Миладиновић Сандра
