Добродошли!
Idem da spavam. Dok luduju u daljini slike koje poznajem odsjaji na prozoru dah na staklu ruka je mirna duh tišinu traži na kaldrmisanom obrazu uvelog smeha otežali prsti osećaj traže večno korito prolivenih suza na ušću odbačenih života rađaju se počeci istorije oživljuje duh vremena dugo uporno ignorisanje autoriteta zaključane riznice prolivene fantazije kroz … Настави са читањем “Stapanje – Aleksandar Jakšić”
Idem da spavam.
Dok luduju u daljini slike koje poznajem
odsjaji na prozoru
dah na staklu
ruka je mirna
duh tišinu traži
na kaldrmisanom obrazu uvelog smeha
otežali prsti osećaj traže
večno korito prolivenih suza
na ušću odbačenih života
rađaju se počeci istorije
oživljuje duh vremena
dugo uporno ignorisanje autoriteta
zaključane riznice prolivene fantazije
kroz slike ostavljene u vrhu četkice
nikad zalečeni strahovi
vapije za pomoć bedni mediokritet
dok nestaje pred gvozdenom kapijom sna.
Otočić . Pržen zracima sunca, tražen pogledima ispod dlana, zalutalih mornara i tragača za blagom sa izgužvanih mapa, škropljen krvlju ubijenih gusara i švercera duvana u medjusobnim diobama… Svjetionik! . Plodjen sjemenom izgubljenih nevinosti mladosti s jednodnevnih izleta, i galebova sa cvrkutavim ženkama, u hladovini svjetionika i u zatonima, za rumenih predvečerja… Otočić! . Saprani … Настави са читањем “Otočić – Miro Beribaka”
Otočić
.
Pržen zracima sunca,
tražen pogledima ispod dlana, zalutalih mornara
i tragača za blagom sa izgužvanih mapa,
škropljen krvlju ubijenih gusara i švercera duvana
u medjusobnim diobama…
Svjetionik!
.
Plodjen sjemenom izgubljenih nevinosti
mladosti s jednodnevnih izleta,
i galebova sa cvrkutavim ženkama,
u hladovini svjetionika
i u zatonima, za rumenih predvečerja…
Otočić!
.
Saprani grijesi,
nestvarno čistim,
šampanjski pjenušavim valovima,
šume sa dragih fotografija
mirisom kadulje i lavandule,
nošenog meštralom,
kroz granje česmine i vrijeska,
i spominju na nezaboravno ljeto,
nevino i čisto…
I na otočić sa svjetionikom!
.
Miro Beribaka
CUJES LI GORO?! Sve naglavacke kada okrenes ponekada je lepse i vedrije, to me cesto strasno brine… zar ja da ispravljam krive Drine?! Sve naopako kada postavis, kao da ga lakse i sastavis, u spektar duginih boja, kao zujanje pcelinjeg roja! U negativu ja cesto uzivam, sklopim oci i sanjam konture, i tako otkrivam do … Настави са читањем “CUJES LI GORO?! – Miladinovic Sandra”
CUJES LI GORO?!
Sve naglavacke kada okrenes
ponekada je lepse i vedrije,
to me cesto strasno brine…
zar ja da ispravljam krive Drine?!
Sve naopako kada postavis,
kao da ga lakse i sastavis,
u spektar duginih boja,
kao zujanje pcelinjeg roja!
U negativu ja cesto uzivam,
sklopim oci i sanjam konture,
i tako otkrivam do tancina,
vrata i kljuc sto resavaju bure….
I ljudske reci razum ne poznaju,
sve cesce od logike odstupaju,
podsecaju me na crne oblake,
i unazad vracaju posrnule korake!
Kao da se reke krenule uz svoj tok,
zbunjene lutaju s’ boka na bok,
zalutale zaboravljaju svoju pesmu,
uspavane ne vide staru cesmu!
A, na njoj Milica jedna u majke,
nosi jos uvek presne opanke,
pastira Milana pesmom doziva,
on joj se frulom s’ brega odziva!
I duge su joj trepavice,
rumene ko zar jagodice,
ljubljena nije, ali zna da ljubi,
dobro oslusni nevine grudi…
Od njih bi i kamen da progovori…
“O, goro cujes li –mnogo te volim!”
© Miladinovic Sandra
NOCNA KAPIJA Sumi javor pored reke, prica pricu sapatima, a, vetar mu njise grane, ostala bih tu satima… Zalazak je Sunca skoro, senke zbijaju magiju, nebo virtouz na delu, nocnu otvara kapiju…. Vec se zvezde promaljaju, ljiljak kao hitra munja, dusa se od srece siri, po nebu bi da se sunja! I sijaju srebrom tkane, … Настави са читањем “NOCNA KAPIJA – Miladinovic Sandra”
NOCNA KAPIJA
Sumi javor pored reke,
prica pricu sapatima,
a, vetar mu njise grane,
ostala bih tu satima…
Zalazak je Sunca skoro,
senke zbijaju magiju,
nebo virtouz na delu,
nocnu otvara kapiju….
Vec se zvezde promaljaju,
ljiljak kao hitra munja,
dusa se od srece siri,
po nebu bi da se sunja!
I sijaju srebrom tkane,
bajne meseceve sestre,
neke davno ugasene,
al’, su biser ove pesme!
Ovu noc kad sklopim oci,
opijena zeljna dusa,
sa zvezdana zaigrace,
jutro nece da saslusa…!
© Miladinovic Sandra
BISERNA GRANA U ocima tvojim previdela sam to sto nisam smela, ne, nije bilo zracka sunca, tama je vladala, i iz lica ti je djavolak izvirivao na momente, a, ja sam u svemu videla zelju da ostanes dete… Velika greska me je pogodila kao strela posred srca, idealista u svetu gde hara tornado rusilackih noci, … Настави са читањем “BISERNA GRANA – Miladiovic Sandra”
BISERNA GRANA
U ocima tvojim previdela sam to sto nisam smela,
ne, nije bilo zracka sunca, tama je vladala,
i iz lica ti je djavolak izvirivao na momente,
a, ja sam u svemu videla zelju da ostanes dete…
Velika greska me je pogodila kao strela posred srca,
idealista u svetu gde hara tornado rusilackih noci,
na rukama ti je bilo crnog pepela poput tuge,
tragovi proslosti su postali jedine tvoje moci!
Ti si bio i ostao krvolicni vuk samotnjak,
za ljubav kao da nisi nikada cuo, ni u snu,
za hordama lutao si sumama pod mesecinom,
ostrim kandzama grebao si po samom dnu!
U ocima tvojim previdela sam to sto nisam smela,
sada si samo rez na dusi kroz vreme…
Pitam se kako neko moze da zivi sa tim,
da ostane u ruznom secanju jedne zene..?!
Ne, to nije ni zavodnik, ni pripadnik muskog roda,
nije neko ko se ne zaboravlja, ni ljubavnik, ni fatamorgana,
ne, to nije nikako neko ko se moze voleti,
u snu jedne zene – ti nisi biserna grana!
© Miladinovic Sandra
Хиљаду и више, ја ноћи ћутим, мислим о њој, о мојој музи. Ја је чекам стално, ноћи пролазе, још више је волим, снови долазе. Срце је знало, за њом ја жудим, желим увек,стално, с’ њом да се будим.
Хиљаду и више,
ја ноћи ћутим,
мислим о њој,
о мојој музи.
Ја је чекам стално,
ноћи пролазе,
још више је волим,
снови долазе.
Срце је знало,
за њом ја жудим,
желим увек,стално,
с’ њом да се будим.
Расплетена коса, Заносна и црна, Стоји ти лепо, И кад је мека и бујна. Сваке ноћи,увек, Ја тебе сретнем, Колико те волим, Ја рећи ти несмем. Осмехом тражим, Једну твоју реч, Ма само се насмеши, То ноћас довољно је. За тебе ноћу, Вечерас ја доћу, Све звезде са неба, Ја скинути хоћу.
Расплетена коса,
Заносна и црна,
Стоји ти лепо,
И кад је мека и бујна.
Сваке ноћи,увек,
Ја тебе сретнем,
Колико те волим,
Ја рећи ти несмем.
Осмехом тражим,
Једну твоју реч,
Ма само се насмеши,
То ноћас довољно је.
За тебе ноћу,
Вечерас ја доћу,
Све звезде са неба,
Ја скинути хоћу.
Храброшћу понесен, Ја ка теби ходам, Речима не могу, Теби све да одам. Време сад је стало, Ко’ у некој причи, Преплашено стојим, Сад у овој бици. Поглед твој заносни, Пресече ме тихо, Жедан сам љубави, Буди моје вино. Док се усне стапају, Цео свет се руши, По небу муње севају, А ти си ми … Настави са читањем “Ти си ми у души”
Храброшћу понесен,
Ја ка теби ходам,
Речима не могу,
Теби све да одам.
Време сад је стало,
Ко’ у некој причи,
Преплашено стојим,
Сад у овој бици.
Поглед твој заносни,
Пресече ме тихо,
Жедан сам љубави,
Буди моје вино.
Док се усне стапају,
Цео свет се руши,
По небу муње севају,
А ти си ми у души.
Сваке ноћи желим, Ја пронаћи тебе, Остајем на дну, Јер у теби тражим себе. Док време брзо пролази, Моје срце одлази, Знам да добро долази, За тобом не одустајем. Свака моја ноћ, Прелази у стих, Ти си моја љубав, Најлепша од свих. Твоје срце куца, Нежним ритмом љубави, То ме само тера, За тебе све … Настави са читањем “Сваке ноћи”
Сваке ноћи желим,
Ја пронаћи тебе,
Остајем на дну,
Јер у теби тражим себе.
Док време брзо пролази,
Моје срце одлази,
Знам да добро долази,
За тобом не одустајем.
Свака моја ноћ,
Прелази у стих,
Ти си моја љубав,
Најлепша од свих.
Твоје срце куца,
Нежним ритмом љубави,
То ме само тера,
За тебе све да урадим.
Ти за мене сијаш, Као звезда Даница, А требаш ми још више, Као руци бројаница. Прелепа си заиста, И слатка као мед, Остани јединствена, А не лажна као све. Свиђаш ми се таква, Прелепа и слатка, Ти си моја светлост, Што сија из мрака.
Ти за мене сијаш,
Као звезда Даница,
А требаш ми још више,
Као руци бројаница.
Прелепа си заиста,
И слатка као мед,
Остани јединствена,
А не лажна као све.
Свиђаш ми се таква,
Прелепа и слатка,
Ти си моја светлост,
Што сија из мрака.