Stapanje – Aleksandar Jakšić

Idem da spavam.

Dok luduju u daljini slike koje poznajem

odsjaji na prozoru

dah na staklu

ruka je mirna

duh tišinu traži

na kaldrmisanom obrazu uvelog smeha

otežali prsti osećaj traže

večno korito prolivenih suza

na ušću odbačenih života

rađaju se počeci istorije

oživljuje duh vremena

dugo uporno ignorisanje autoriteta

zaključane riznice prolivene fantazije

kroz slike ostavljene u vrhu četkice

nikad zalečeni strahovi

vapije za pomoć bedni mediokritet

dok nestaje pred gvozdenom kapijom sna.