Месец: децембар 2011.

Ти имаш очи од младе ноћи

  Кад јој се у бунар срце спусти Кад од звијезде и сузе зацакљена Склизне у заборав Јо јад голо осликано тијело Скупо плаћене плесачице Склизне у трзај јефтиног танга Зато ме не гледај Ти си лаж почетка Јер знаш свој крај И не постоји ништа Што би између могла погледом створити   ©Мирослава Одаловић

 

Кад јој се у бунар срце спусти

Кад од звијезде и сузе зацакљена

Склизне у заборав

Јо јад голо осликано тијело

Скупо плаћене плесачице

Склизне у трзај јефтиног танга

Зато ме не гледај

Ти си лаж почетка

Јер знаш свој крај

И не постоји ништа

Што би између могла погледом створити

 

©Мирослава Одаловић

То пију то пију усне моје

  Пију ноћ к’о што ноћ пије бунар срца Дивну чисту ноћ дивног бунар срца Што наздравља куца са ивице гласа   То пију то пију то пију усне моје Пију дан к’о што дан пије плаво јутро Невино чист дан невино плаво јутра Што се плавим гласа усном се бјеласа   ©Мирослава Одаловић

 

Пију ноћ к’о што ноћ пије бунар срца

Дивну чисту ноћ дивног бунар срца

Што наздравља куца са ивице гласа

 

То пију то пију то пију усне моје

Пију дан к’о што дан пије плаво јутро

Невино чист дан невино плаво јутра

Што се плавим гласа усном се бјеласа

 

©Мирослава Одаловић

Blato Balkana

Pitas me gde živim? Živim onde Gde ribe umiru jer nestaje vode Na plemenskom Balkanu Gde pošteni nemaju za hranu Blizu je to stranče, eno tamo dole Gde samo mrtvačke sveće gore Gde je utihnuo zvuk dečijeg plača I zavladao ritam gvozdenoga mača Dole gde s ponosom niče korov Manje vredi deset poštenih, neg jedan … Настави са читањем “Blato Balkana”

Pitas me gde živim? Živim onde
Gde ribe umiru jer nestaje vode
Na plemenskom Balkanu
Gde pošteni nemaju za hranu

Blizu je to stranče, eno tamo dole
Gde samo mrtvačke sveće gore
Gde je utihnuo zvuk dečijeg plača
I zavladao ritam gvozdenoga mača

Dole gde s ponosom niče korov
Manje vredi deset poštenih, neg jedan lopov
Dole gde odavno nema osmeha
Gde zavlada sedam smrnih greha

Pitaš me kako mi je? Kako bi mi bilo
Kad je sve oko mene truli i gnjilo
Ovde voćka vise ne rađa
Nit se majka porađa

Ovde se više ne čitaju bajke
Ne pevaju vrabci, već se deru svrake
Puna bara usijanih glava
Ovde mirna duša ne može spava

Nit da sanja nit oka da sklopi
Od priča o plavoj reci, o Evropi
Nekakva elita, uparadjene gnjide
Serviraju nam znanje, bez pročitane knjige

Pitaš me kad ce biti bolje? Kad progovore senke
Kad počnu izvirati vavilonske reke
Sred pustinje kad nikne more
Kad krvave plemenske vatre dogore

Nikad, nikad! Verujte  pre mrtvi ustaće
Neg što ovde bolje biće
Ovde se budale idejama diče
U blatu Balkana gde pametan uzmiče

JEDNOGA DANA

JEDNOGA  DANA Pesnik: Sabah Al-Zubeidi Na stanicama života Čekah tebe Ženo mladosti moja Anđele mojih snova Novo je proljeće došlo Iako zimska mećava briše. Čekah te ! Gospođo moja Saputnico – moje boli U noćima od leta do zime Dovratak života si moga Ne bežah ja Od susreta sa tobom U tebe bejah siguran Šaputajući … Настави са читањем “JEDNOGA DANA”

JEDNOGA  DANA

Pesnik: Sabah Al-Zubeidi

Na stanicama života

Čekah tebe

Ženo mladosti moja

Anđele mojih snova

Novo je proljeće došlo

Iako zimska mećava briše.

Čekah te !

Gospođo moja

Saputnico – moje boli

U noćima od leta do zime

Dovratak života si moga

Ne bežah ja

Od susreta sa tobom

U tebe bejah siguran

Šaputajući samo ime tvoje.

Sećaš li se onog dana

Kada smo šetali

Ulicama grada naših mladosti

I kada  gazili  smo

Prvi sneg koji na tle je pao

U jednom Sarajevskom parku

Tada smo se prvi put poljubili.

Sećam se zaveta tvojih očiju

I reči tvojih

da me voliš

A u trenucima bola i tuge

Na stolu rastanaka

Čaše behu prazne

Kada si ustala

I bez reči

Otišla.

Od kada te nema

Sve moje zore ostale su puste

bez tebe je život tako jadan

A u jutarnjem snu,

Ponekad te srećem

Jesi tu

A na prozorima kiše

Osećam miris tvoje kose.

O, da znaš

koliko čaša vina

puklo mi je u rukama

koliko pesama u tuge pretvorih.

Jednoga dana

Kada ti ljubavi nedostaje

Izaberi čas i dođi

U srcu mome

Dovoljno mesta ima za tebe

U svakoj si pesmi

Večan si mi san.

ženo !

Srce vazda je spremno

Tvoju ljubav da prihvati

I na vratima zore

Zagrli me poput deteta

Što majčino mleko želi.

*****

Beograd,

14.03.2011

 

 

U počast Kamingsu 97 — Marina Adamović

nisam vernik presveta Danice nisa m m ilost sudbonos na  na do nema humke nad kojom ne zgreših kopajući           s            i      ….    lom                         s    (eb)   i                       utočište mante me se žive olupne rečskrvnu će je vaškrst za pokolj ………………. nisam vernik nit sam … Настави са читањем “U počast Kamingsu 97 — Marina Adamović”

nisam vernik

presveta Danice

nisa

m

m

ilost

sudbonos

na  na

do

nema humke nad kojom ne zgreših

kopajući           s            i      ….    lom

                        s    (eb)   i

                     

utočište

mante me se

žive olupne

rečskrvnu

će je vaškrst

za pokolj

……………….

nisam

vernik

nit

sam

ikad bila

nikad

ne

ću

TO

KUNEMSE

bi

ti

…………………………..

aždaja sam ogrezla

u

krvi

svoje duše i pohlepne ljuba

vi

Pokidane vizije-Gorica Djordjevic

Raskrsce prazno. Pokidane vizije na ivici sunovrata. Oblaci placu, parce neba u tamu uvire, siluete se gube u senkama leptira. Vetar kamen ljubi, uzdah polomljen. Sutra brise otiske izgubljenih koraka, raspukla ulica guta jedva cujne jecaje. Prasina izgorelih ceznji u kamenu svoj prah ostavlja do novih vetrova. Postojanje se gubi u tunelu nestajanja, tisina grli, … Настави са читањем “Pokidane vizije-Gorica Djordjevic”

Raskrsce prazno.
Pokidane vizije
na ivici sunovrata.
Oblaci placu,
parce neba
u tamu uvire,
siluete se gube
u senkama leptira.
Vetar kamen ljubi,
uzdah polomljen.
Sutra brise
otiske izgubljenih koraka,
raspukla ulica
guta jedva cujne jecaje.
Prasina izgorelih ceznji
u kamenu
svoj prah ostavlja
do novih vetrova.
Postojanje se gubi
u tunelu nestajanja,
tisina grli,
siluete nestaju
u senkama leptira.
Ne ostaje otisak,
ni rec.
Ulica nema
ispraca koferom
propalih nada.
Raskrsce prazno
i suza…poslednja.

U uspomenu

U uspomenu te privijam, u paperju od nedorecenih neznosti te samo imam, u strahu da lomljive stepenice ne slome staklene zore na nebu zapisane grlim nevidljive duge. Prstima ogrubelim od uvelih nada milujem izvajano secanje za nezaborav, guram talase da te ne dodirnu, zaustavljam danas vreme da te ne odvuce i vetrove uzimam u pogled … Настави са читањем “U uspomenu”

U uspomenu te privijam,
u paperju
od nedorecenih neznosti
te samo imam,
u strahu da lomljive stepenice
ne slome
staklene zore
na nebu zapisane
grlim nevidljive duge.
Prstima ogrubelim od uvelih nada
milujem izvajano secanje
za nezaborav,
guram talase
da te ne dodirnu,
zaustavljam danas vreme
da te ne odvuce
i vetrove uzimam
u pogled
da ne uniste
kraljevstvo tvoje
kulu uspomena,
ja kraljica
izgubljenih ideala,
u zamku zaborava,
zrno malo
u pesku zivota.
U uspomenu
te sakrivam,
u dusu svoju privijam.