Аутор: GoricaDj

Raskrsce prazno.
Pokidane vizije
na ivici sunovrata.
Oblaci placu,
parce neba
u tamu uvire,
siluete se gube
u senkama leptira.
Vetar kamen ljubi,
uzdah polomljen.
Sutra brise
otiske izgubljenih koraka,
raspukla ulica
guta jedva cujne jecaje.
Prasina izgorelih ceznji
u kamenu
svoj prah ostavlja
do novih vetrova.
Postojanje se gubi
u tunelu nestajanja,
tisina grli,
siluete nestaju
u senkama leptira.
Ne ostaje otisak,
ni rec.
Ulica nema
ispraca koferom
propalih nada.
Raskrsce prazno
i suza…poslednja.

U uspomenu te privijam,
u paperju
od nedorecenih neznosti
te samo imam,
u strahu da lomljive stepenice
ne slome
staklene zore
na nebu zapisane
grlim nevidljive duge.
Prstima ogrubelim od uvelih nada
milujem izvajano secanje
za nezaborav,
guram talase
da te ne dodirnu,
zaustavljam danas vreme
da te ne odvuce
i vetrove uzimam
u pogled
da ne uniste
kraljevstvo tvoje
kulu uspomena,
ja kraljica
izgubljenih ideala,
u zamku zaborava,
zrno malo
u pesku zivota.
U uspomenu
te sakrivam,
u dusu svoju privijam.