Месец: август 2011.

KIŠA U LETNJOJ NOĆI

Na oči mi san ne dolaziše U vreloj letnjoj noći Mesec zemlju spaljivaše Nehte jutro doći Tad se molih bogu Da donese vetar i kišu hladnu Da sklopiti oči mogu Da nahranim dusu snovima gladnu Molitve se moje uslišiše Kad je kiša zapadala jako Ruke ka prozoru poletoše Ne bi li je tako Da vidim … Настави са читањем “KIŠA U LETNJOJ NOĆI”

Na oči mi san ne dolaziše
U vreloj letnjoj noći
Mesec zemlju spaljivaše
Nehte jutro doći

Tad se molih bogu
Da donese vetar i kišu hladnu
Da sklopiti oči mogu
Da nahranim dusu snovima gladnu

Molitve se moje uslišiše
Kad je kiša zapadala jako
Ruke ka prozoru poletoše
Ne bi li je tako

Da vidim jel hladna
Jel se moze piti
Je li barem vredna
Može li nesto od nje biti

U ove kasne sate
Da mi sklopi oči
Da se snovi vrate
Ove žarke noći

Ne trazim joj mnogo
Samo malo hladnoće
Da bi sanjati mogo
Sto mi duša hoće

MOJ RODNI KRAJ

Moj dragi i rodni kraju, u tebi polja, šume i sveće cvetaju, gde mnoge ptice vesaelo pevaju, o moj rodni “raju”!   U tebi sam se rodio, i živeo mnoge godine i dane, u svom dragom rodnom kraju, jer svako je tada od nas imao i svoje “mane”!   Napustio sam lepotu tvoju, roditelje i … Настави са читањем “MOJ RODNI KRAJ”

Moj dragi i rodni kraju,

u tebi polja, šume i sveće cvetaju,

gde mnoge ptice vesaelo pevaju,

o moj rodni “raju”!

 

U tebi sam se rodio,

i živeo mnoge godine i dane,

u svom dragom rodnom kraju,

jer svako je tada od nas imao i svoje “mane”!

 

Napustio sam lepotu tvoju,

roditelje i najdražu rodbinu svoju,

zbog posla i novca u tuđini,

neka to svako i svi znaju.

 

Kada sam u tuđinu otišao,

zamalo da se nisam razboleo,

bilo mi je najteže u životu,

ali je moj mladi život tako hteo!

Živko Begović

U SENCI ORAHA -Miladinovic Sandra

U SENCI ORAHA Dok sedim u senci oraha, odzvanja smeh niz dol! Kako mi prija radost, toliko mi ne godi bol!!! A,  kome bih dlan spustila na obraz i  nemo rekla u oci, da zivot traje vecno, da se iz case u casu toci?!!! Lahor mi miluje glezanj. Pomislih cudna li cuda,  kako miris zivota … Настави са читањем “U SENCI ORAHA -Miladinovic Sandra”

U SENCI ORAHA

Dok sedim u senci oraha,

odzvanja smeh niz dol!

Kako mi prija radost,

toliko mi ne godi bol!!!

A,  kome bih dlan spustila

na obraz i  nemo rekla

u oci,

da zivot traje vecno,

da se iz case u casu toci?!!!

Lahor mi miluje glezanj.

Pomislih cudna li cuda,

 kako miris zivota mami!?

Opija dusu sto vapi,

za morem iskusenja!

A,  ova glava  luda….

daje i poslednji biser,

ko ishitreni korak,

koji je mozda gorak,

no daha bez njega nema!

Do poslednjeg trena u nama

uvek je nada skrivena, ko as u ruci,

a, mir nam godi!

Sedim u senci oraha i

 pustam korenje ka slobodi!

© Miladinovic Sandra

Božanstvena tajna – Marko Baroš

Božanstvena tajna Beše to onda ne tako davno Nit daleko nit suviše blizu Baš u vreme koje treba U vreme listanja, vreme radjanja Desilo se ono što se desiti mora Nešto sjasno, nešto zvezdano Nit odviše čudno Nit odviše normalno A bila je noć hladna Sa Mesecom i Danicom zvedom Što šaputaše neke tajne Tajne … Настави са читањем “Božanstvena tajna – Marko Baroš”

MarkoB

Božanstvena tajna

Beše to onda ne tako davno
Nit daleko nit suviše blizu
Baš u vreme koje treba
U vreme listanja, vreme radjanja
Desilo se ono što se desiti mora
Nešto sjasno, nešto zvezdano
Nit odviše čudno
Nit odviše normalno
A bila je noć hladna
Sa Mesecom i Danicom zvedom
Što šaputaše neke tajne
Tajne koje niko sem njih
Ne sme znati
Nit pitati, nit slušati
Oblaci sivi što se nadviše
Htedoše čuti njihovu priču
Al im vetar sa severa
Svojim šušatnjem ne dade
Čudna, čudna beše ta noć
Cvetovi pupoljke svoje
Ka Mescu okrenuše
Kao da i oni žele čuti
Onu tajnu večitu
Onu tajnu beskrajnu
Ne čuše ni cvetovi ništa
Ni slovceta tog razgovora
Njih ometoše zvuci sveti
Muzika manastirskih zvona
A hteli su znati sve
Ima li kraja nebesima
Kako da nikad ne uvenu
Kako da nikad ne dodje zima
I svaka životinja osluškivaše
Svaka od njih htede znati
One što se mesom hrane
Kad je najbolje u lov ići
A one što zelenu travu brste
Kad je najbolje uteći
Ni one nisu čule ništa
Od truba anđela
Što sviraše nebeske sonate
Dok Mesec i zvezda Danica
Pričaše u te kasne sate
A vreme prolaziše sporo
Zora još ne poče da rudi
Neće Sunce da prekida
Prijatelje svoje
Niti želi, nit sme da se usudi
Bi mu lepa ta priča
Jer on ih je jedini mogao čuti
Dok u tišini čekaše trenutak
Da proglasi novu zoru
On upijaše svaku reč
Sjajnu i andjeosku
Koju niti jedan stvor sa ove planete
Nije mogao da nasluti
Slušao je te tihe glasove
Što prijatelj i prijateljica
Neba noćnog, zvedanog
Kroz pojanje božansko
Jedno drugom šaputaše
Slušao je jednu bajku
Nit suviše staru, nit suviše novu
O dva bića sjajna, razigrana
Što se jednog jutra zavoleše
Pod kapom plavom
Dve mladosti što ljubav davaše
Jedno drugom i srcem i glavom
I oni su tada govorili tiho
Da ih ne čuju ni ruže nit zečevi
I oni su tada tajne
Jedno drugom otkrivali
Ona je njemu govorila tiho
Hvalila je njegov dah
Govorila da ga najviše voli
Da nikakvim zlatom damaskim
Nit svetim gralom Jerusalima
Ne mogu njenu ljubav kupiti
Jer ona sem njega
Ne želi biti ni sa kim
On se pribijao do usana njenih
Milujući rukom njenu kosu
Zlatnu kao zlata starih Maja
Tada je samo jednim imenom nazivaše
Ti si moj Heruvim
Govorio je tiho, sve tiše
Samo da ga ona čuti može
Znaj naša ljubav nema kraja
Kraj tebe moj andjele
Večnost svoju vidim
A dugo su oni ostali tako
Svoje duše davajući jedno drugom
Ni slutili nisu da ih nebo sluša
Da Mesec upija svaki njihov uzdah
Njihove poglede sjajne
Da Danica ih gleda sa osmehom
Ni slutiti nisu mogli
Ta dva zaljubljena bića
Ko to njihovu tajnu osluškuje
Ko će posle o njima da priča
A baš tu tajnu njihovu
Te čudne noći Mesec i Danica zvezda
Jedno drugo šaputaše
Pojeći najlepšu bajku
O dvoje mladih
Koji se te bajkovite noći
Pogledom jednim zavoleše

(C) Marko Baroš

Ти и неко сам

Ти и неко сам Са рукама од загрљаја Рече -Ти Са кораком приближавања Рече – Ти Препун ишчекивања Рече – Ти С очима од љубави Рече – Ти У ком се смијешташ Без остатка Савршено ословљен ©Мирослава Одаловић

Ти и неко сам
Са рукама од загрљаја
Рече -Ти
Са кораком приближавања
Рече – Ти
Препун ишчекивања
Рече – Ти
С очима од љубави
Рече – Ти
У ком се смијешташ
Без остатка
Савршено ословљен

©Мирослава Одаловић

Budi od svijeta

Budi od svijeta Grumen od sna Pticom od leta Okom bez dna Pogled u nedogled Satkanog neba Nogom u nedostup Korak od hljeba Načinjen trag Buđenja dodir blag Budi od svijeta Tkanicom halje Od nebopleta I zemljom dalje Krilati cvijet Što šušti listom Jesenji pad I dušom čistom Plavog neba glad Budi od svijeta Što … Настави са читањем “Budi od svijeta”

Budi od svijeta
Grumen od sna
Pticom od leta
Okom bez dna
Pogled u nedogled
Satkanog neba
Nogom u nedostup
Korak od hljeba
Načinjen trag
Buđenja dodir blag

Budi od svijeta
Tkanicom halje
Od nebopleta
I zemljom dalje
Krilati cvijet
Što šušti listom
Jesenji pad
I dušom čistom
Plavog neba glad

Budi od svijeta
Što jede svijetom
Smrt soptvenog tijela
Budi od leta
Što budi letom
Zemljom zamrla vrela
Budi od spleta
Tkanog nebokretom
Duša što cijelo je srela

©Miroslava Odalović

Upoznati sebe — Marina Adamović

Nikada neću biti …… Ono…….. Što sam Optuživala sam  tebe za to Ali Priznajem – Olujom raznosim utrobu Svojih htenja i sočnih arterija Mazohizam me je navodio Da bežim od slatkih izazova A svi su mi bili  na dlanu Kô jednom poklonjeni Rasula sam ih bez žaljenja kô moćnica što vlada ………….rezonom postojanja U stvari………… … Настави са читањем “Upoznati sebe — Marina Adamović”

Nikada neću biti ……

Ono……..

Što sam

Optuživala sam  tebe za to

Ali

Priznajem –

Olujom raznosim utrobu

Svojih htenja i sočnih arterija

Mazohizam me je navodio

Da bežim od slatkih izazova

A svi su mi bili  na dlanu

Kô jednom poklonjeni

Rasula sam ih bez žaljenja

kô moćnica što vlada

………….rezonom postojanja

U stvari…………

Plašila sam se

Lakog ostvarenja svega

i zarivala nož u

Scoja srca

……………..Sa puno zadovoljstva

.

Raskomadana iluzija navlači još jednu masku