Дан: 30. август 2011.

 

 

Осмјехом

Додиром

Мирисом

Ланчићем

Прстеном

 

Чиме ћеш ме купити, драги

 

Маскама

Плесом

Мишицом

Летом

Птицом

Гнијездом

 

Највише боли што не знам

Дали ћеш ме продати, драги

На тргу од бола

 

Не купуј ме, драги

Никад

 

2011.

©Мирослава Одаловић

 

 

Тако је 1993. говорио Сотона

 

Ја ћу својом зјеном једном да покренем

Ваше вјеке вјекова народе и доба

Ја ћу моћном руком једном да окренем

Златни рулет колијевке златни рулет гроба

 

Ја ћу ваше изворе свјежом крвљу прати

Ја ћу моћном камом дотакнути тло

И тад ћете знати занавијек сви знати

Пјесмом се може пјевати и ѕло

 

И залуд ће викати из гробова преци

Крв није вода она жеђ не толи

Јер то што стављате у аманет дјеци

Неће да вас памти неће да вас воли

 

Мјесто вашег чекања ја жу једном сићи

Да походим вјекове народе и доба

Охоле ћу пести к небу опет дићи

Са престола колијевке са престола гроба

 

©Мирослава Одаловић

 

 

Очух мојих свитања маћеха је зоре

На сјечиву му крв праоцеубиства

И сјечиво крваво размахује поноре

Између мене и мога очинства

 

Која то кама карике мог плача

Као балдахин над посетљом кида

Ил је можда лакше умријети од мача

Него се учит животу од стида

 

Заклано ми памћење не могу да познам

Ни рођено име од крвавих слова

И шта ми је чинити онда када дознам

Џелате мог ума из кошмарних снова

 

Копиле сам јалово свакога рођења

Ванбрачно сам дијете својих прадједова

И за мене нема ослобођења

Ни мира имену мојих окова

 

А онај који буде судија мом вијеку

Нек не суди камом ни трованом ријечју

Јер можда ћу моћи осањати ријеку

Ако једном заспим ту у међурјечју

 

©Мирослава Одаловић 1993