(posvećeno mojoj budućnosti)
…Još nikome nije bilo jasno
KO im stiže u sumrak ideja,
KO romori plavo-onostrano,
Okom kruži Rapsodijom Magle,
Pije rosu sa nemog izvora…
Zato diže knjigu sa kamena,
Pokloni se, pa učtivo kaza:
„Drago mi je, ja se zovem PESNIK“
Najzad su se jadi primirili,
Nije više konjem škrgutano
Trojancima koji sa njim sede,
Već krenuše stazom utabanom
I šapnuše – da se jasno čuje :
„Neće dugo…čergar je iz Bede!“