Дан: 4. август 2011.

Za stabljiku ruže-Milica Stojanović

  Да сам само виша бар мало, па да дотакнем те његове усне, усне човека до ког ми је стало, ех, да сам виша за стабљику руже.   Да је ово моје тело веће, и руке ове бар мало дуже, па да му их око врата вежем, ех, да су дуже за стабљику руже.   … Настави са читањем “Za stabljiku ruže-Milica Stojanović”

 

Да сам само виша бар мало,

па да дотакнем те његове усне,

усне човека до ког ми је стало,

ех, да сам виша за стабљику руже.

 

Да је ово моје тело веће,

и руке ове бар мало дуже,

па да му их око врата вежем,

ех, да су дуже за стабљику руже.

 

Кад би ова моја мала стопала

израсла за трен, па да пожуре,

да стигнем га у два корака,

ех, да израсту за стабљику руже.

 

Кад би ове моје очи могле да виде,

оне које га воле и верно служе,

и даљину која га крије,

ех, да сам виша за стабљику руже.

 

И шта ћу са овом љубављу невином,

што станује на дну моје душе?

Јер ја волим човека великог,

већег од мене за стабљику руже.

MRVICE HLEBA

  MRVICE HLEBA   Imam dlanove za ceo hleb Da nahranim žuta usta Bela usta, crvena usta I velika crna usta.   Usta sa četri oka Usta sa tri oka Usta sa dva oka I usta sa jednim okom.   Usta sa ušima poput miša Usta sa ušima kao u zeca Usta sa ušima poput … Настави са читањем “MRVICE HLEBA”

 

MRVICE HLEBA

 

Imam dlanove za ceo hleb

Da nahranim žuta usta

Bela usta, crvena usta

I velika crna usta.

 

Usta sa četri oka

Usta sa tri oka

Usta sa dva oka

I usta sa jednim okom.

 

Usta sa ušima poput miša

Usta sa ušima kao u zeca

Usta sa ušima poput lava

I usta sa ušima kao u slona.

 

Usta sa četri zuba

Usta sa tri zuba

Usta sa dva zuba

I usta sa jednim zubom.

 

Mrvice hleba

Potopljene u klin čorbu

Najbolje su protiv gladi

I snovi da se nahrane.

 

Na trgu slobode dele vino, rakiju i radnička odela

To je dobar trenutak da se krene u nove dnevne pobede

U nove nedeljne pobede, u nove mesečne pobede

I nove godišnje pobede sa osmehom na licu.

 

Milan Milutinović

 

 

 

 

 

BROJIM STEPENICE

U OBLAKE   Brojim stepenice Jedna stepenica,dve stepenice, Deset stepenica, dvadest pet sepenica, Pedeset pet stepenica, sto pet stepenica.   Koračam polako Uskim sokacima, Krivudavim ulicama, Širokim bulevarima.   Između trošnih kućeraka, Sivih i hladnih  solitera, Izdzigljalih nebodera, Svetlećih snažnih oblakodera.   Do vrha Beograđanke, Avalskog tornja, Ajfelove kule, Katerdrale Noter Dam, Krivog tornja u … Настави са читањем “BROJIM STEPENICE”

U OBLAKE

 

Brojim stepenice

Jedna stepenica,dve stepenice,

Deset stepenica, dvadest pet sepenica,

Pedeset pet stepenica, sto pet stepenica.

 

Koračam polako

Uskim sokacima,

Krivudavim ulicama,

Širokim bulevarima.

 

Između trošnih kućeraka,

Sivih i hladnih  solitera,

Izdzigljalih nebodera,

Svetlećih snažnih oblakodera.

 

Do vrha

Beograđanke, Avalskog tornja,

Ajfelove kule, Katerdrale Noter Dam,

Krivog tornja u Pizi, Empajer stejt bildinga.

 

U oblake, Kentaurovo sazvežđe

Da sakupim nisku zvezda, za jedan dan jedna zvezda

Za nedelju dana pet zvezda,za mesec dana deset zvezda

Za godinu dana petneaest zvezda

 

San da osvetlim

Duše da obasjam, zaostale u prizemlju,

Zalutale u parteru, izgubljene na potkrovlju

U zidovima, prozorima vratima.

 

Bez zvona,

Bez glasa,

Bez vriska,

Bez srca.

 

Milan Milutinović

 

ODRASTAO

ODRASTAO Odrastao sam, rukave više ne zavrćem Nogavice mi se više ne vuku po zemlji Počeo sam da brojim korake Da čitam novine i da idem na pijacu. Govore mi da sam sazreo, Rastu mi brkovi i brada Šešir mi je postao tesan Za kolo oblaka i jato ptica Darivali su mi Košulju da pokrijem … Настави са читањем “ODRASTAO”

ODRASTAO

Odrastao sam, rukave više ne zavrćem
Nogavice mi se više ne vuku po zemlji

Počeo sam da brojim korake
Da čitam novine i da idem na pijacu.

Govore mi da sam sazreo,
Rastu mi brkovi i brada
Šešir mi je postao tesan
Za kolo oblaka i jato ptica

Darivali su mi
Košulju da pokrijem golotinju,
Mašnu da svaki zalogaj svežem u čvor
Kaput da odem na posao i podignem platu.

Potrošim je na hleb, mleko, kafu
I kesicu Kiki bombona
Za komšijsku decu i ulične mačke
Mesčeve dame u plišanim žaketima.

Tapšu me po ramenu
Hvale postao si pravi čovek
Ja ćutim, smeškam se kiiselo
Bacam krajcaricu i smišljam neku novu pesmu
O nekom drugom i trećem čoveku

Milan Milutinović

Julska idila — Milan Milutinovic

. Na stolu iseckane kriške bajatog hleba Namazanog margarinom „ Dobro jutro“. U plavoj činiji žuta dunja Na žutoj dunji tri crne muve Otimaju se o sočni zalogaj I hladno pivo da se ugasi žeđ. Na stolici u donjem vešu žute boje, (to je boja ljubomornih kažu komšije, Mene vise podsećaju na Brazilske fudbalske dresove) … Настави са читањем “Julska idila — Milan Milutinovic”

.

Na stolu iseckane kriške bajatog hleba

Namazanog margarinom „ Dobro jutro“.

U plavoj činiji žuta dunja

Na žutoj dunji tri crne muve

Otimaju se o sočni zalogaj

I hladno pivo da se ugasi žeđ.

Na stolici u donjem vešu žute boje,

(to je boja ljubomornih kažu komšije,

Mene vise podsećaju na Brazilske fudbalske dresove)

Sedi moja jučerasnja senka raščupana i krmeljiva

Izgnana iz carstva snova, pilji u pod i stari persiski tepih

Na kome je naslikan kupidon kako odapinje strelu i čeka…

Bip, bip, bip, bip

Roze vrata da se otvore

Vrata koja vode do hodnika sećanja

Izbledele slike poznatih lica u malom mozgu

Ona i On ruke u zagrljaju krošnji lipa

Usne umivene sokom malina, oči u kolu oblaka.

Kao nekad davno

Za vreme vladavine „ Merlin Monro „

„ Džona Vejna“

Dok smo zajedno

Čitali „ Alana Forda „

I jeli čokoladu „Bata i Seka“.

TO,NESTO…

Sta je to u tebi iskonsko zlo mozda sto te tera da previdis razloge, cak i kad oni postoje, pretvoris ih u pregrst bespotrebnih fraza, razum gurnes pod sto, prizoves razuzdanu silu, strepnja ti nikad nije bila bliska… Da li cinis greh, sebe lazes, ili ti je do zivota tako malo stalo pa ga arcis na … Настави са читањем “TO,NESTO…”

Sta je to u tebi

iskonsko zlo

mozda

sto te tera

da previdis razloge,

cak i kad oni postoje,

pretvoris ih u pregrst

bespotrebnih fraza,

razum gurnes pod sto,

prizoves razuzdanu silu,

strepnja ti nikad

nije bila bliska…

Da li cinis greh,

sebe lazes,

ili ti je do zivota

tako malo stalo

pa ga arcis

na gomilu bezlicnu

koju ispljunes na kraju

kao bezukusni zalogaj,

ostanes sam sa sobom,

a veruj mi,

to je najteze

pod ovom kapom nebeskom.

Pitam se

da li bi zedj za zivotom

i tu naznaku bola

promenila ruka,

nezna,meka

pruzena ka tebi

kao zagrljaj,

kao zelja,

mozda ljubav?

Ili si sve zelje

prodao u bescenje

i nije ostalo nista

sto bi te okrepilo,

dalo smisao,

tom pepelu sto se uvukla

u svaku poru

i smrdi

na prolaznost,

banalnost,

besmisao….

Potreban je vetar,

orkan,

hirovit,

razoran

da sve tragove proslosti obrise

i stavi tacku na bol…..

Svetlana Polic

SENKE

Pustinjom hode seni ratnika… U purpur odeveni, oruzjem mocnim okiceni, na put bez povratka krenuli, pohotno zagledani u oazu zivota koju njihove oci vise videti nece… A Moira strpljivo ceka da pridobije nevinost… Goropadna,urlikom hvata zaostale senke nevinih boraca… Udisuci,gladna, isisava svaki atom snage iz onog sto ljudskog oblicja bese, ne dozvoljavajuci ni dasak cistog … Настави са читањем “SENKE”

Pustinjom hode
seni ratnika…
U purpur odeveni,
oruzjem mocnim okiceni,
na put bez povratka krenuli,
pohotno zagledani
u oazu zivota
koju njihove oci
vise videti nece…
A Moira strpljivo ceka
da pridobije nevinost…
Goropadna,urlikom hvata
zaostale senke
nevinih boraca…
Udisuci,gladna,
isisava svaki atom snage
iz onog sto ljudskog oblicja bese,
ne dozvoljavajuci
ni dasak cistog vazduha,
ni milost,ni protivljenje…
Njeno merilo bese
grdoba i neutazivost…
I zgasnu dan
i pade noc….
Nebeski odredi stigose…
A za seni ratnika
nastupi najcrnja noc…..

Bejah — Marina Adamović

ja sam od onih kojima se žuri znam da sam negde pogrešila … ali ne znam gde puno sam toga proživela …puno toga ne trenutno ovde nikoga nema noć oblači tamni ogrtač i brani zvedama da mi priđu nebo nebo nacrtaj mi dušu

ja sam od onih kojima se žuri

znam da sam negde pogrešila
…
ali ne znam gde

puno sam toga proživela

…puno toga ne

trenutno ovde nikoga nema

noć oblači tamni ogrtač

i brani zvedama da mi priđu

nebo nebo
nacrtaj mi dušu