Добродошли!
Zašto, još uvek, živiš u meni, Posle sveg ovog vremena? Zašto tvoj lik živi u meni, Taj tvoj lik od kamena? * * * I kao da mi sam taj teret, Dovoljan nije, eto nepotrebne zablude. Ulazi u moj svet, I unosi nepotrebne nemire. * * * Zabluda jače i od mene, Jača i od … Настави са читањем “POSTLJUBAVNA DRAMA – Dušan Marinković”
Zašto, još uvek, živiš u meni,
Posle sveg ovog vremena?
Zašto tvoj lik živi u meni,
Taj tvoj lik od kamena?
* * *
I kao da mi sam taj teret,
Dovoljan nije, eto nepotrebne
zablude. Ulazi u moj svet,
I unosi nepotrebne nemire.
* * *
Zabluda jače i od mene,
Jača i od tog vremena,
Daje mi nadu da od te stene,
Ponovo može biti žena.
* * *
Vreme je ubica, ono slama,
Pući će i taj kamen pod njim.
Pitanje je samo dana,
Kada ću opet tako voleti.
©Dušan Marinković
Шумором шета и тражи по шаши Шапутави шетач игра се с тишином Ко шарени шишмиш раширио лет Да слијепим крилима укроти ријеч Пријатељ приче тишину слуша Бескрајан шум што шапуће сан И тмијује тмасто равнодушје ријечи Сузом га цакли и цијети му цјелов Цуре му звуци суновратом ура Он броји тренутке … Настави са читањем “Игра тишине”
Шумором шета и тражи по шаши
Шапутави шетач игра се с тишином
Ко шарени шишмиш раширио лет
Да слијепим крилима укроти ријеч
Пријатељ приче тишину слуша
Бескрајан шум што шапуће сан
И тмијује тмасто равнодушје ријечи
Сузом га цакли и цијети му цјелов
Цуре му звуци суновратом ура
Он броји тренутке с бројанице бола
Он тјера у ријечи терете тишине
Он игром стихује разиграни слух
Та играчка бола грчи му прсте
Док рукује раку рођених ријечи
Он хрли у врлет с вретеном од трња
Да римује срицање распетог стиха
Именује магију рашћутаног шапата
Гргољи му загрљај кад грлећи говор
Расприча предиво опараних ријечи
Да укроти трептај горопадног смисла
Шумором шета и тражи по шаши
Шапутави шетач игра се с тишином
Од папрати прави бодљикаво биље
Шкрипуће раскорак његовог бата
Сред тихих вода текла је ноћ С дубоког језера Мјесечев плет Реко ми доћ реко ми доћ Дотаче га лако прозирна ми рука Сред мутних вода текла је ноћ Крену тмином таласа хука Рекла ми доћ рекла ми доћ И усне ми посташе напрсла звона Сред мрачних вода текла је ноћ Да … Настави са читањем “Шумске су виле бајале свијет”
Сред тихих вода текла је ноћ
С дубоког језера Мјесечев плет
Реко ми доћ реко ми доћ
Дотаче га лако прозирна ми рука
Сред мутних вода текла је ноћ
Крену тмином таласа хука
Рекла ми доћ рекла ми доћ
И усне ми посташе напрсла звона
Сред мрачних вода текла је ноћ
Да прошапћем тешки терет окона
Дали ћу моћ дали ћу моћ
Пандора се у кутију уплашена скрила С јабуком у грлу Адам се још дави Фауст је укротио врани тешка крила Ко ће овог прољећа кишу да нам прави
Пандора се у кутију уплашена скрила
С јабуком у грлу Адам се још дави
Фауст је укротио врани тешка крила
Ко ће овог прољећа кишу да нам прави
Zaustih jednom da vam kažem najlepše reći od borovog inja trenutna smrt potpis u senci zauze mesto mome glasu zalazak sunca mesečevev sjaj ljubazno rasu nebesku odu
Zaustih jednom
da vam kažem
najlepše reći od
borovog inja
trenutna smrt
potpis u senci
zauze mesto
mome glasu
zalazak sunca
mesečevev sjaj
ljubazno rasu
nebesku odu
Могу ли да ускочим У твој стари параброд, ( очигледно залутао ) Што плови низ вријеме И нема задњу станицу. Прима ли он скитнице Који тумарају свијетом У вјечном трагању И растакању. Прима ли он изгубљене У овом хаотичном заласку, Потрошених шанси И промашених путева. Могу ли да ускочим У последњем тренутку … Настави са читањем “ПАРАБРОД”
Могу ли да ускочим
У твој стари параброд,
( очигледно залутао )
Што плови низ вријеме
И нема задњу станицу.
Прима ли он скитнице
Који тумарају свијетом
У вјечном трагању
И растакању.
Прима ли он изгубљене
У овом хаотичном заласку,
Потрошених шанси
И промашених путева.
Могу ли да ускочим
У последњем тренутку
Да се не предомислим
И спасим сивила.
Научи ме да кормилом
Избјегнем будуће замке,
А ја ћу већ знати
Како да запалим пламен
Којим ће стари параброд
Пловити до бескраја
Бранка Војиновић Јегдић