PROHUJA
Prohuja kroz mene
I ostavi me izgubljenu
Da plovim vodama nemira.
Opustoši mi dušu
I vjetrom otkide
Moja nadanja.
Mogu li da tražim
Nekog ko manje uzima
A više daje,
Čija ruka ne trže
Latice sreće.
Neću da se osvrćem
Čak ni da te pogledam
Pogledom razuma.
Ostajem siromašnija
Za jednu ljubav bez vraćanja,
Strašcu potrošenom za tren,
A bogatija još jednim
Bremenom tuge.
(C) Branka Vojinović Jegdić
